Page 79 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE

Novopazarski zbornik, 46/2023, str. 55-102 79

lomi. Pametnije je, mislim, prvo za to sondirati teren, konsultovati ljude, pripitati
narod, pridobiti ga za ono rešenje koje mislimo da najbolje odgovara narodnim
interesima. Ja sam mišljenja da Sandžak ne treba cepati, jer je to ipak celina. To
je oblast, to je pojam sa svojim specifičnim i političkim i privrednim obeležjima.
To je istorijski tačno. Takvo je i narodno shvatanje. Zato sam ja za rešenje da se
ceo Sandžak pripoji ili Srbiji ili Crnoj Gori, vodeći računa o onome šta sam već
rekao” (Petranović i Štrbac 1977: 74-77; Nikolić: 419-420; Lakić: 320-322).
57
Dioba Sandžaka nije bila na liniji ranijih odluka AVNOJ-a. U Oblasnom
58
komitetu KPJ za Sandžak ta odluka nije lako prihvaćena (Petrović: 106; Nešović
59
1981: 589-590). Bilo je i prijedloga da, bar za izvjesno vrijeme, Sandžak ima
status regionalne autonomije u sastavu Srbije. Edib Hasanagić docnije je napisao
da se s podjelom „nije slagao najveći dio stanovnika Sandžaka. Muslimani u
cjelini. Ni partijsko članstvo nije bilo jednoglasno sa ovom mjerom, naročito u
bjelopoljskom i pljevaljskom srezu, koji su pripadali Crnoj Gori. Protiv podjela
bili su i neki političari iz predratnih građanskih stranaka, aktivni učesnici
NOP-a, a tada članovi AVNOJ-a i ZAVNOS-a. Bilo je i mišljenja, među njima,
da Sandžak, obzirom na većinski dio muslimanskog stanovništva, treba pripojiti
Bosni i Hercegovini. Osnovni razlog ovim neslaganjima bilo je uvjerenje da bi
se Sandžak kao autonomna oblast u okviru Srbije bolje razvijao u privrednom i
društveno-privrednom pogledu” (Hasanagić: 308; Nikolić: 416).

57 Mateja Režek navodi: „Marko Vujačić iz Črne gore se s tem ni strinjal in je predlagal, da
bi tako Sandžak kot Kosovo in Metohijo priključili Črni gori, s čimer bi „to našo najmanjšo
federalno enoto gospodarsko okrepili z razširitvijo na ozemlje, ki ji je najbližje in po
narodu tudi najbolj sorodno”... Vujačićev predlog o priključitvi Sandžaka Črni gori so člani
predsedstva odločno zavrnili, Sreten Žujović pa je povedal, da ga ta predlog še najbolj
spominja na nekdanjo Zetsko banovino, „s tem pa smo mi davno opravili” – vidi: M. Režek,
Jugoslovanski federalizem in medrepubliške meje v prvih letih po drugi svetovni vojni,
Acta Histriae, št. 3, Kopar 2015, 435; upor. Dokumenti o razvoju narodne vlasti, priredio L.
Geršković, Beograd 1946, 305-306.
58 Hilmija Hasanagić svojedobno je napisao da u Sandžaku 1945. nisu znali šta se sprema,
te da mu je jednom prilikom Mirko Ćuković ispričao da ga je tih dana pozvao Aleksandar
Ranković i pitao ga šta on misli o statusu Sandžaka. Mirko je odgovorio da Sandžak treba
da ostane „jedinstven, i ekonomski i geografski i nacionalno, i treba da pripadne onoj
republici, kojoj najviše gravitira, a to je samo Srbija”. Na to mu je Marko (Ranković –
prim. S. B.), očito nezadovoljan tim odgovorom rekao: „Dobro, dobro, sad možeš da ideš”
- prema: H. Hasanagić, Posle četrdeset godina, rukopis, 76.
59 Arhiv Jugoslavije u Beogradu, Biblioteka. Zakonodavni rad Predsedništva AVNOJ-a
i Predsedništva privremene narodne skupštine DFJ (19. novembar 1944.-27. oktobar
1945. godine) – Stenografske beleške s Pete sednice Predsedništva AVNOJ-a od 24.
februara 1945.