Page 201 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE

Novopazarski zbornik, 46/2023, str. 197-212 201

„kod’’ se koristio kao sinonim za jezičku varijaciju (varijabilnost) (Hilep 2006:
352). Preključivanje kodova se definiše i kao upotreba najčešće dva (ponekad i
više) varijeteta u okviru jedne rečenice ili diskursa u govoru jedne iste osobe.
Preključivanje kodova treba razlikovati od preključivanja stilova i registara
(koje je prisutno u govornoj delatnosti svakoga od nas unutar naših L1), kao i od
pozajmljenica. Preključivanje kodova se objašnjava kao relacija između onoga što
je rečeno i onoga što može biti rečeno. Kreiranjem takvih relacija govornici mogu
da predstave drugim sagovornicima svoju jezičku kompetenciju, ali mogu i da
odgovore na pitanja, predlože novu temu i aktivno učestvuju u konverzaciji. To
dovodi do toga da preključivanje sadrži osobinu implikativnosti (sequential im-
plicatives) i osobinu izbora koda (code choise) u zavisnosti od konteksa u kom se
upotrebljava. Takođe, preključivanje sadrži osobinu translokacije koju poseduje i
sam jezički kod (jezik). Neki autori prave razliku između preključivanja kodova
koje se događa na interrečeničnom nivou (između rečenica) i mešanja kodova
(engl. code-mixing) koje tretiraju kao koverzacijsko preključivanje kodova, od-
nosno intrarečenično preključivanje, gde se elementi dva jezika smenjuju unutar
iste rečenice (Filipović 2018a: 152). Sa stanovišta jezičke structure, pitanja kojima
se sociolingvistika najviše bavila odnose se na razlike između pozajmljenica i
preključivanja kodova, kao i na bilingvalne kompetencije govornika. Kada je u
pitanju razlika između pozajmljenica i preključivanja kodova, najčešće se navo-
de sledeći strukturni kriterijumi za identifikaciju preključivanja kodova: stepen
strukturne integracije formi, frekvencija upotrebe, pripadnost matičnom leksiko-
nu, ali i neki društveni kriterijumi (Doley 2008: 18).
Preključivanje kodova je osnovno sredstvo za ostvarivanje uspešne interper-
sonalne komunikacije. Iz pozicije kritičke sociolingvistike, preključivanje kodova
se, kao i svako drugo jezičko ponašanje, može analizirati sa stanovišta društve-
nog značenja koje ima za učesnike u komunikaciji. Preključivanje kodova koje
se javlja u komunikaciji pripadnika iste etničke (rasne, religijske, kulturne itd.)
zajednice najčešće ima funkciju uspostavljanja odnosa jednakosti, solidarnosti i
zajedničke pripadnosti istoj grupaciji (prema Filipović 2018a: 153). Preključivanje
kodova u bilingvalnim zajednicama kontrastira ono što je rečeno i ono što će se
reći, a to je u velikoj meri povezano sa teorijom jezičkog izbora. U takvoj relaciji
govornici mogu da kreiraju kontekst na dva načina: a) mogu da pokažu jezičku
kompetenciju; b) mogu da ostvare međusobnu komunikaciju i mogu da pokrenu
novu temu za razgovor (Dimitrijević 2004: 41). Tom prilikom se iznosi mišljenje
da pojam preključivanja kodova u okviru analize konverzacije ima drugačije zna-
čenje i tretman u odnosu na tumačenje i mesto ovog pojma u okviru teorije jezika
u kontaktu. U okviru analize komunikacije u kojoj dolazi do preključivanja ko-
dova kod dvojezičnih govornika znakovi nemaju referentno značenje, već nastaju