Page 199 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE

Novopazarski zbornik, 46/2023, str. 197-212 199

utiču na način na koji osobe koriste, sagledavaju i vrednuju svoj i tuđ jezik. Na taj
način su se tradicionalne socijalne varijable (u koje spadaju društvena klasa, pol,
ekonomski status i obrazovanje) modifikovale pa su se proučavanjima priključi-
le suptilnije i za proučavanje zahtevnije sociokulturne karakteristike govornih
zajednica u koje spadaju stavovi, ideologija, kulturni modeli. Sociolingvistička
analiza jezičkih kontakata obuhvata ,,kontekst koji podrazumeva komunikativ-
ne aktivnosti u neformalnim delatnim zajednicama koje dozvoljavaju kreativnu
upotrebu jezičkih formi i struktura u okviru modela adaptivnog jezičkog pred-
vodništva koje obezbeđuje aktivno učešće jedinke u datom društvenom kontek-
stuˮ (prema Filipović 2018b: 660). Jezička promena u okviru takvog konteksta
tumači se kao ,,posledica složene i dinamične razmene društvene i jezičke ener-
gije, a naizgled haotična, nelinearna dinamika jezičke upotrebe uvek iznedrava
nove rezultate jezičkih interakcijaˮ (Ibid.). U okviru takve teorije jezička analiza
uključuje u opseg interesovanja društvenu interakciju koja je u velikoj meri soci-
olingvistička i pragmatička tema. Na taj način je ,,poreklo svake jezičke promene
u komunikaciji, u prenosu individualnih razlika među govornicima’’ (Filipović
2018b: 663). Tehnike prikupljanja podataka, kojima su se služili različiti prouča-
vaoci, nasleđene su iz dijalektološke metodologije i uključuju upitnik, detaljnu
fonetsku transkripciju i uzorke ili primere iz govorne zajednice. Metodama pri-
kupljanja podataka, u koje spadaju upitnik i intervju, vremenom se dodaju opis
slika ili crteža, obrada publikovane građe i komparativno proučavanje sa različi-
tim lingvističkim i nelingvističkim disciplinama. Iz tog razloga Blagoni (2013:
341) navodi da je Fišmanovo kombinovanje metoda, intervjua i samoobjašnjenja
predstavljalo kvalitativnu analizu dvojezičnog ponašanja. Proučavanje različitih
relacija između jezika i društva sredinom XX veka predstavlja glavno polje pro-
učavanja sociolingvistike koja u okviru proučavanja jezika u društvu posmatra
različite jezičke varijacije i jezičke promene. Dolej (Doley 2008: 13) navodi da
sociolingvistička analiza obuhvata proučavanje nekoliko aspekata koji u velikoj
meri pomažu razumevanju jezika u društvu, a način upotrebe jezika u različitim
društvenim situacijama obuhvata, između ostalog, pragmatičko značenje koje se
1
prenosi jezikom.
Različiti kontakti među jezicima i govornicima tih jezika se ostvaruju sude-
lovanjem jezikâ i korisnikâ jezikâ u međusobnom i zajedničkom životu na zajed-
ničkom prostoru, dok se takav kontakt na lingvističkoj razini ogleda u porastu
broja pozajmljenica, preključivanju ili smenjivanju kodova (code-switching), me-
šanju kodova (code-mixing) i povećanjem dvojezičnosti. Proučavanje dvojezično-
sti započinje studijama slučaja dvojezične dece, a zatim se proučavaoci posvećuju

1 Koje nije eksplicirano.