Page 206 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE

206 Ersan Muhović, Preključivanje kodova sa sociolingvističkog...

Kada je reč o domaćim autorima koji su pisali o preključivanju kodova, po-
sebno je interesantno istraživanje koje pokazuje proces preključivanja kodova iz-
među dva varijeteta istog jezičkog koda (Ковачевић, Борко 2005). Kao što smo
već naveli, preključivanje se svrstava u pojave koje nastaju kao posledica konta-
kata među jezicima i treba praviti razliku između preključivanja i drugih pojava
u jeziku. U radu su predstavljeni predmet istraživanja koji se odnosi na preključi-
vanje između standardnog srpskog jezika i njegovih dijalekata i cilj istraživanja,
modeli preključivanja i objašnjenje šta akteri preključivanja misle da se dešava,
a šta se zapravo dešava u realnim govornim situacijama. U okviru ankete koja je
sprovedena na uzorku od osamdeset ispitanika, studenata različitih fakulteta iz
različitih gradova, nalaze se različiti upitnici pomoću kojih je predstavljena jezič-
ka kompetencija ispitanika. Prvo pitanje se odnosilo na vrednovanje književnog
jezika i dijalekta a većina ispitanika (61) smatra književni jezik boljim od dijalek-
ta. Rad sadrži prikaz različitih primera konverzacije i njihovu analizu. Posebno je
interesantan primer broj 3 u kome dolazi do dvostrukog preključivanja. Naime, na
početku konverzacije preključivanje se vrši sa standardnog i ekavskog izgovora
na dijalekatski govor i ekavski izgovor da bi se potom jedan od učesnika ponovo
vratio na ekavski izgovor.
Primer 4.

Купац: Ђе си, што чиниш?
Продавачица: Ћао! Где си?
Купац: Шта се ради?
Продавачица: Ево, цео дан ми је гужва. Што радиш ти?
Купац: Ништо, цијели дан сам учио.
Продавачица: Ја сам учила за викенд.
Купац: Ма био сам ти кући за викенд. Виђах ти Данила доље.
Продавачица: Ђе си њега, јадан, видио!? Он ти је отиша за Нови Сад.
Купац: Е није. Оста је још пар дана.
Продавачица: А, о томе се ради. Јеси ли хтео нешто да купиш?

Купац: Дај ми те двије црвене чоколадице.
Продавачица: Изволи. То ти је педесет динара.
(Ковачевић, Борко 2005: 224)

Na kraju rada autor zaključuje da je ovo istraživanje pokazalo da u svakod-
nevnoj komunikaciji veći broj ispitanika koristi zavičajni govor iako više vrednu-
je književni jezik.