Page 80 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 45

80 S. Bandžović, Novopazarski jevreji: tragovi u historiji i vremenu

Jevreji su, nakon višesatnog hoda, došli u Rašku. Odatle su u furgonima, vo-
170
zom prebačeni u Kosovsku Mitrovicu, gdje je već bilo pohapšeno dosta domaćih
Jevreja. Smješteni su u predratnu kasarnu, pretvorenu u zatvor. U ovom gradu je
171
u januaru 1942. ubijena petočlana porodica Konforti iz Duge Poljane. Rahamim
172
Raka Rubin, uhapšeni kosovskomitrovački Jevrej, uspio je da 7. marta napiše i
uputi pismo bratu Josifu, gdje pominje i novopazarske Jevreje: “Prekjuče došli su
svi iz Novog Pazara – preko četrdeset familija, s nama su ovde u kasarni i nе zna se
gde će nas odvesti, neki kažu da će muškarci za Niš, a ženske sa decom za Zemun”.
Elijahu Adižes također ih u svom pismu Josifu, napisanom istog dana, pominje:
“Mislim da ti verovatno poslednji put pišem. Nalazimo se svi skupa sa našim fami-
lijama u kasarni, ovde su i Novopazarci. Ni sam ne znam o čemu bih ti prvo pisao,
sve je u jednoj velikoj nervozi, uopšte sam izgubio nerve i ne znam šta će biti. Svi
su tužna lica sa plačnim očima, vidiš na svakom koraku žene i nejaku decu. Valjda
ako mi nemamo sreće, neka tebe i tvoje spasi Bog svih nevolja da budete našli puno
zadovoljstva i sreće. To je moja poslednja želja”. Novopazarski Jevreji su, nakon
173
sedam dana, sa 88 Jevreja iz Kosovske Mitrovice, prebačeni vozom u Beograd, u
logor na Sajmištu. Stradali su potom, ukazuje Milan Koljanin, najvećim dijelom,
174
ugušeni u smrtonosnom “kamionu ubici” – “dušegupki” (njem. Gaswagen), koji ih
je prevozio do već iskopane rake u Jajincima.
175

170 U njihovom sprovođenju kroz Rašku 5. marta učestvovali su i pripadnici srpske
žandarmerije. Svjedočanstvo o tom prolasku, ostavio je učitelj Tihomir Đorđević: “Bilo
ih je u koloni nekoliko stotina. Svi su se oni uputili ka železničkoj stanici, da bi odatle
bili transportovani dalje put K. Mitrovice. U toj kolini prepoznah: Papu, Sarika, Josifa i
Vadija, Tifina... neke devojke i decu. Pred kolonom išao je jedan nemački i naš žandarm
za njima... U koloni su bili starci, bolesni i njihova deca. Nemci su ih opljačkali. Mi smo
pozdravili naše poznanike i oni su nas pozdravljali. Neki su i plakali” – prema: Živković,
M. Novi Pazar pod okupacijom i sudbina novopazarskih Jevreja. Str. 205.
171 Pri prelasku u drugi voz, zbog srušenog mosta kod Leška, njemačka pratnja ubila je
Moša Bahara jer nije mogao da hoda i bacili ga u Ibar. Mještani su ga sahranili – prema:
Mentović, M. - Ajbl, M. Jevreji Novog Pazara i okoline. Str. 85.
172 Damjanović, M. (2016). Holokaust na Kosmetu – studija slučaja: Kosovska Mitrovica.
Topola. 2, 118-119; opšir. Dželetović, P. I. (1988). Jevreji Kosova i Metohije. Beograd.
173 Lebl, Ž. O Jevrejima na Kosovu i Sandžaku. Str. 218–219. Kosovskomitrovički i
novopazarski Jevreji su, smatra Nenad Antonijević, ubijeni među posljednjim Jevrejima u
okupiranoj Srbiji, jer su “bavljenje” njihovom sudbinom donekle omele borbe Nijemaca
i partizana, posebno s Kopaoničkim partizanskim odredom u Ibarskoj dolini – vidi:
Antonijević, N. (2017). Kosovo i Metohija: 1941-1945. godina: ratni zločini. Beograd.
174 Iz Kosovske Mitrovice je, prije hapšenja, 45 Jevreja uspjelo da pobjegne u Prištinu.
U Kosovskoj Mitrovici pogubljena su tri domaća Jevreja, kao i “jedan mladić i dve
devojke, jevrejske nacionalnosti, došli iz novopazarskog kraja” – prema: Mušović, E.
(1992). Kosovskomitrovački Jevreji. Istorijski časopis. 39, 228–229.
175 Opšir. Nikodijević, D. (2020). Bibliografija radova o koncentracionom logoru
Zemun (1941-1944). Beograd.