Page 79 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 45
P. 79

Novopazarski zbornik, 45/2022, str. 45-94                            79


               storije kasarne u centru grada.  Priključeno im je i 10 Jevreja iz Duge Poljane.
                                                                                     164
                                         163
               Među pohapšenim je bilo 108 osoba mlađih od 20 godina.
                                                                  165
                     Jevreji su proveli tri dana u kasarni. Potom su u koloni, pod oružanom prat-
               njom, krenuli iz grada, u nepovrat.  Na Žitnom trgu, starije i trudne žene, djeca
                                              166
               i starci su premješteni na kola s konjskom zapregom.  Prije polaska Jevreji su
                                                               167
               dobili po jedan hljeb. Dijana zv. Dijanića, supruga limara Sadika Sada Konfortija,
               vikala je na Žitnom trgu: “Vidite li ljudi šta se radi s nama?”  Kao kod svih ljudi,
                                                                    168
               “i kod svakog od njih, postojala je iskrica nade za spas života”.  Iz Novog Pazara
                                                                      169
               163   Hilmija Pećanin navodi da su njemački vojnici Jevreje skupili i odveli ih u kasarnu.
               “Tada  je  bio  neki  praznik  i  bilo  je  vreme  ručku.  Stolovi  su  ostali  postavljeni  i  kuće
               otvorene. Čula sam tetka Reginu (Regina Mentović, supruga Alberta Mentovića – prim. S.
               B.) kako doziva moju majku i moli je da pripazi na kuću. Sutradan su došli Nemci i stavili
               na kuće katance. Svi smo bili uplašeni. Majka mi je rekla da odem na bedem i odnesem
               hranu našim komšijama. Znam da sam nosila lokume. Sa mnom je išao i moj rođak adžo
               Ramiz. Kada smo došli na bedem bilo je vojnika ali nas niko nije dirao. Videli smo Jevreje
               kako sede na zemlji po boksovima gde su bile konjušnice, a sa prednje strane je sve bilo
               otvoreno. Bili su tužni, deca su plakala. Našla sam moje prijateljice i one su se obradovale.
               Posle toga sam bila još dva puta. Posle nekoliko dana čuli smo da su Jevreje skupili na
               vrhu naše ulice, blizu škole. Otišla sam sa mojom majkom. Skupila se velika grupa ljudi.
               Videla sam kako su ih utovarili u kola, koja su vukli konji ili volovi, a neki su išli peške i
               prošli su kroz našu ulucu prema Raški. Jevreji su nam mahali. Ja sam potrčala da zagrlim
               Rebeku (Rebeka Mentović - prim. S. B.) i Bukicu (Bukica Bahar – prim. S. B.) ali me
               je jedan vojnik grubo uhvatio za ruku i nije dao da priđem. Svi smo plakali” – prema:
               Mentović, M. – Ajbl, M. Jevreji Novog Pazara i okoline. Str. 142.
               164   Mušović, E. Etnički procesi i etnička struktura stanovništva Novog Pazara. Str. 110.
               165   Živković, Ž. Novi Pazar pod okupacijom i sudbina novopazarskih Jevreja. Str. 205.
               166   Mentović, M. – Ajbl, M. Jevreji Novog Pazara i okoline. Str. 84.
               167   Kurtanović, S. (2018). Stanovnici Sandžaka kojih više nema. Damar. 17, 24. To je
               bio dan patnji: “Na čudno zapomaganje i lelek ove izgladnele i preplašene mase, na tužne
               žalopojke žena, na krike novorođenčeta, koje je toga jutra ugledalo svet (tada se porodila
               Luna Bahar zv. Nena, supruga Moni Bahara – prim. S. B.), okupio se narod iz čaršije” –
               prema: Mušović, E. Etnički procesi i etnička struktura stanovništva Novog Pazara. Str. 111.
               168   Asim Krlić iznosi da je većina Jevreja “držala u ruci neku torbicu, grčila pod mišku
               ćebe ili neki zamotuljak u kojem je bilo nešto za jelo, deo odeće ili drage uspomene iz kuće
               ili grada sa kojim se zauvek opraštaju... Sliku ove tužne kolone i danas pamtim kao da sam
               je ovih dana video. Pamtim je i pamtiću je dok sam živ, jer su u njoj bili i moji drugovi iz
               detinjstva i osnovne škole – Mamiko, Aron, Josif i drugi”. Radovan Tiosavljević kazuje
               da se s drugovima zadesio kod trošarinske stanice na Šestovu, kada je naišla ova kolona
               Jevreja pod njemačkom pratnjom: “Sve dok je kolona prolazila pored trošarinske stanice,
               ispraćali smo ih sa tugom i suzama, bez nade” – prema: Mentović, M. - Ajbl, M. Jevreji
               Novog Pazara i okoline. Str. 132–133.
               169   Mušović, E. Nešto o novopazarskim Jevrejima i njihovoj sudbini u Drugom svetskom
               ratu. Str. 149–156; Isti. (1995). Novopazarski Jevreji. Novopazarski zbornik (26-28); Isti.
               (1995). Novopazarski Jevreji. Mak. 7, 31.
   74   75   76   77   78   79   80   81   82   83   84