Page 62 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 45

62 S. Bandžović, Novopazarski jevreji: tragovi u historiji i vremenu

Agrarnom reformom u Sandžaku, zaključuje 1925. Milan Borisavljević, pri-
vrednik iz Nove Varoši, upropašćen je “izuzetno stalež posednika zemalja zakoni-
tih, to nema sa čim drugim nazvati okrom ‘teškom nepravdom’, u odnosu prema
vlasnicima”, objašnjavajući dalje: “do ničega, pali su 90% posednika sa svojim
porodicama. Od tih ljudi, koji je bolešljiv, ostareo i od svakodnevne oskudine izne-
mogao, iznuren te nije kadar, ni za sebe a kamo li za svoje bližnje svojim radom da
zaradi, idu kod svojih čifčija, domaćina i prema molbi i bogoradi, po neki čifčija
udeli im kao prosjaku iz svog punog ambara ili salaša po malo žita, krompira ili
čega drugog, i to: stoti ili hiljaditi deo od onih plodova, koji su rodili na zakonitom
imanju istog posednika, sadašnjeg prosjaka”. Zemlja je otkupljivana deset puta
87
jeftinije od stvarne cijene. Renta koju je država obećavala kao nadoknadu za zemlju
smanjivana je nekoliko puta. Veći dio nekadašnjih bošnjačkih zemljoposjednika
88
je, da bi preživio, prodavao svoje zlato i druge dragocjenosti. Tu njihovu imovinu
mahom kupuju jevrejski trgovci, od kojih se isticao Samuel Konforti Sumbuliko
(1857, Sarajevo; 1935, Novi Pazar), nazvan u narodu “grobar zlata aga i begova”.
89
On je bio i bankar – osnivač Novopazarske banke, poznate kao “Jevrejska banka”,

87 Borisavljević, M. Agrarna reforma u Novopazarskom Sandžaku (Staroj Rasiji-
Raškoj). Str. 13–14. Milovan Đilas je kao mladić u Bijelom Polju upoznao takve tragične
sudbine bivših begova i aga: “venuli su i dotrajavali u krajnjoj oskudici, nesnalažljivi
i neprihvaćeni u novom vremenu i tuđim odnosima. Mučno je, nepojmljivo je teško
sačuvati ponos u gladi i beznađu. Često su ih s ponečem pomagali njihovi bivši kmetovi,
primali su pomoć sa stidom, kao milostinju. Deca su se kako-tako snalazila, školovanjem,
trgovinom, ali kako su tek tu sramotnu oskudicu doživljavale žene i devojke, skrivene u
avlijama iza mušebaka – one nisu ni dovoljno spoznale zbivanja, a našle su se preko noći
u bezizlaznom ponoru jada i nesreće” – cit. prema: Đilas, M., Gaće, N. (1994). Bošnjak
Adil Zulfikarpašić. Cirih. Str. 28.
88 Mušović, E. (2006). Novi Pazar i okolina od 1912-1941. godine. U Novopazarski
zbornik 29 (22). Novi Pazar: Muzej “Ras” Novi Pazar.
89 Mušović, E. Novi Pazar i okolina od 1912-1941. godine. Str. 22; Mentović, M. – Ajbl,
M. Jevreji Novog Pazara i okoline. Str. 116. Omer Koničani piše o nekim posljedicama
agrarne reforme: “Pošto je u gradu bio veći broj biv. čiflik sajbija, kojima je otknut dohodak
sa čifčijske zemlje – četvrtina, to su bili prinuđeni da, radi izdržavanja, prodaju zlato-nakit
svojih žena, te su u apsolutnoj većini nosili Sumbuliku i ostavljali tobož na amanet sa
izvesnim rokom, a od njega dobijali papirni novac – dinare. Pošto bi rok istekao, izgubilo
bi se pravo na povratak ovog zlata, te je tako mnogobrojno zlato otišlo u Sumbulikove
ruke” – cit. prema: Koničanin, O. Novopazarska čaršija. Str. 131.