Page 25 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021
P. 25
Новопазарски зборник, 44/2021, стр. 15-40 25
овостраног и оностраног Срема, што Угари нису мирно прихватили. После
6
силаска са жупанског трона 1163. године повукао се у Срем, који је поново
присаједињен Угарској, где је и умро нешто пре 1198. године (Калић 1997:
63–79). Белошев син се могао оженити Вуком када је постао велики рашки
жупан или када се Белош повукао у Срем. За Белоша се зна да је имао ћер-
7
ку, а његови синови се уопштено помињу у писму папе Иноћентија калочком
бискупу 1205. године („filiorum Beloknese“). (Ћирковић 1998: 35) Ако је Белош
рођен око 1110. године, тада је имао приближно 53 године. Вука је, најверо-
ватније, треће дете Стефана Немање, рођена око 1152. године (Андрејић 2002:
53-54, 61). Белош је, вероватно са неком знатном Угарком, имао кћер која је
удата за кијевског кнеза Владимира Мстиславича 1150. године. Белош је исте
године у сремској области, у Баноштору, саградио манастир посвећен Светом
Стефану. Бан Белош је имао двор у свом стоном месту, у данашњим Старим
Бановцима, на Дунаву код Сланкамена. Ово место је добило име по њему, а
највероватно је то оно место Дабар код Сланкамена, где је рођен Арсеније.
Претпостављамо да се Белошев син оженио Вуком после битке код
Пантина и доласка Немање из Цариграда 1172. године. То подразумева да је
Белош са сином подржавао Немању у борби против својих и његових рођака.
Цела хипотеза претпоставља да је Арсеније (Андреја) рођен као четврто или
8
пето дете око 1190. године и да се са мајком замонашио после очеве смрти.
Мајка и син су се замонашили у православној Цркви Светог Димитрија на
реци Сави „у Сирмији“ или у Меси (Месић), својој задужбини. Православ-
на Црква Светог Димитрија је уживала заштиту угарских краљева и велика
даривања руских кнежева, са којима се ородио и Белош. По свему судећи, у
Дмитровици је била православна Епископија сремска и под католичком Угар-
ском. Када је постао архиепископ 1233. године, имао је око 45 година. Арсе-
није умире у дубокој старости 1266. године (Станојевић 1934/1940: 12–13).
Највероватније је да се Арсеније из манастира Светог Димитрија упутио ар-
хиепископу Сави у Жичу. Постоји могућност да су се Сава и Арсеније срели
и пре његовог доласка у Жичу. Наиме, Сава је у Срем ишао 1222. године, када
је обавио успешне преговоре ради закључења мира са угарским краљем Ан-
дријом II. Постоји легенда да је Сава тада саградио цркву на месту данашњег
манастира Ковиља.
6 Код Дукљанина се први пут помиње Срем као област када говори о старијем
времену. Он пише о неком краљу Белушу који је по заузимању српског престола
дошао у сукоб са Угарима, при чему их је победио на пољу Белини у Срему
(југоисточно од Шапца). Срем је и пре ове битке припадао држави краља Белуша.
После његове велике победе Угари су затражили мир, што је Белуш прихватио тек
када је прихваћено да граница буде на реци Сави (Летопис попа Дукљанина, стр.
321, изд. Ф. Шишић).
7 У прилог претпоставци да је Вука живела у Срему иде назив реке Вуке, села
Вуке и града Вуковара у западном Срему.
8 Вероватно је имао име Андреја по угарском краљу, чији је вазал био његов отац.