Page 26 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

26 Ж. Р. Андрејић, Ко су и шта су били велики ученици Светог Саве

Арсеније „још од младости своје означен Духом светим... би рођењем
од сремске земље, син неких доброверних и побожних родитеља, који је још у
мајчиној утроби назнаменан Духом Светим и од младости своје спремљен као
непорочан дар Богу... оставивши сву красоту овога живота, дом, богатство, а
уз то оца и матер, браћу и сестре, сроднике и знанце, одрекавши се свега ово-
га...“ (Данило 1988: 153–154). Дакле, Арсеније (Андрија) је био младић који
је потекао из православне владајуће и богате породице и као један од бројне
браће и сестара одлази у монахе. Сматра се да је отишао архиепископу Сави у
Жичу због великог дивљења према његовом „дивном пребивању“. Поједини
детаљи у житијима откривају да је његов долазак имао и неку политичку и
другу позадину: „не каснивши ни мало... иди јави о мени... из којег је краја
земље и какав је долазак његов од свог рода и од земље отачаства“ (Исто: 155,
161). Детаљ „не каснећи ни мало“ значи да је на време донео одлуку и умакао
од неке опасности.

*
За укупно сагледавање државно-политичких односа, веза и савеза у пр-
вој половини XIII века треба имати у виду и Угарску под Андријом II, који
је водио неуспели крсташки рат у Египту и Палестини. Свог сина Андрију
је верио ћерком јерменског краља Лава II Багратида; за сина Белу је испро-
сио Марију, кћер никејског цара Теодора Ласкариса, а за младог бугарског
цара Асена II удао своју кћер Марију. На тај начин је ступио у јаке везе са
православним владарима. Нерасположење Рима према Андрији II и тешко
унутрашње стање учинили су Угарску безопасном по суседе (Радонић 2002:
54–56). Када је Стефан Немања II крунисан за краља, Андрија II је почео да
прикупља војску у Бачкој и Срему за рат против Србије. У исто време Ан-
дрија упути Србима ултиматум преко делегације великаша (Теодосије 1968:
144) коју су, поред Угара, вероватно сачињавали и Срби из Срема, Бачке и
Баната. Да би предупредио рат са тим великашима, архиепископ Сава оде у
Срем код краља Андрије, где је примљен са великим почастима (Исто: 145).
Сава се повукао у неки сремски двор, највероватније у Старим Бановцима,
а пошто је била велика жега и суша, симболично затражи од краља Андрије
лед за освежење. Добио је одговор: „И не само архиепископу, него ни самом
краљевству ти немамо шта да донесемо.“ Пошто Сава призва Бога да пошаље
градоносне облаке и лед, он то и учини тако да уништи угарски логор и војску.
Сава на то прикупи лед у једну посуду и посла га краљу који беше задивљен
тим чудом и „сви... заједно с краљем дођоше Светом... краљ, приљубив се
Светом,... рече: Хоћу, ако ме се не гнушаш да те узмем, по Духу Светом, за
оца и учитеља, да ти исповедим живот у гресима... А Свети га прими... и краљ
искаже све о себи... Потом му рече (Сава): Одричеш ли се јереси?... Одри-
чем се јереси и вере латинске коју држаше... обећавајући да ће држати веру
православља... Посла (краљ Андрија) и од својих благородника да га сваком