Page 28 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

28 Ж. Р. Андрејић, Ко су и шта су били велики ученици Светог Саве

Читава прича о црквеној организацији северно од Саве и Дунава почела
је још у време Јустинијана (527–567), када је успоставио аутокефалну архие-
пископију Јустинијану Прима, која је обухватала Срем и Бачку. (Марјановић
2001: 20–21) На простору Срема, јужне Бачке, јужног Баната и Мачве живело
је јужнословенско племе Бодрића (Новаковић 1985: 7–152). По освајању се-
верне Србије, Бугари су заузели и Срем (825), а када су прешли на хришћан-
ство 865. године и када је организована њихова црква, била је образована и
епископија са седиштем у Сирмију. За време македонског цара Самуила, који
је завладао Сремом, Сремска епископија је потчињена патријаршији у Охри-
ду. Тако је остало и после његове смрти с тим што је охридска црква враћена
на ниво архиепископије (Динић 1978: 271). После коначне пропасти Бугар-
ске у време Василија II помињу се епископије Београд и Браничево, тако да
је епископија Срем, осим истоимене области, захватала само Мачву. Грујић
сматра да православна црква у Угарској није прогањана и неко време после
поделе хришћансе цркве. Изгледа да су Срби сасвим слободно исповедали
своју веру и подизали цркве и манастире. Сасвим прецизно се зна да је угар-
ски палатин Радо на реци Сави подигао велики православни манастир Све-
тог Димитрија и потом га поклонио епископској цркви у Печују (Пећи) 1057.
године. Угарска краљица Јелена, иначе Српкиња, око 1150. године подигла
је цркву и манастир Ковин на острву Чепељу код Будима, односно у Пешти
(Пећи). У исто време је и њен брат Белош, угарски палатин и бан Славоније,
подигао Цркву Светог Стефана манастира Баноштар код Черевића у Срему.
Од XIII века папе упорно раде на укидању православља у Угарској да би га у
XIV веку под Лајошем I готово затрли (Грујић: 1989: 80-81).
Границе Сремске епархије нису познате. Марјановић сматра да је она у
старије време обухватала Бачку, Срем, Мачву са Београдом, затим на истоку
простор до видинске епископије, док су потпуно непознате границе на западу
(Марјановић 2001: 149). О постојању православне епископије у оностраном
Срему (јужно од Саве) види се из писма папе Гргура IX из 1229. године. По-
стоје тврдње да се око 1205. године у калочкој надбискупији још увек на-
лазила једна православна епископија. Доказано је постојање православних
манастира у јужној Угарској. У Митровици је све до 1344. године постојао
један православни манастир, највероватније Светог Димитрија. Сасвим чвр-
сто стоји тврдња да је онострани Срем био и остао у потпуности православан
(Динић 1978, стр. 272, 278).
После надбискупије Острогон, највећи углед у Угарској је имала Ка-
лочко-бачка надбискупија. Њено друго седиште је било у Бачу, а до данас је
остало нејасно како је она настала. По многима, Бачка црква је била грко-ка-
толичког обреда. Чанадску бискупију је основао Свети Стефан после победе
над јужноугарским великашем Ајтоњем, чија је област до тада припадала гр-
ко-православној цркви. Сремска бискупија је успостављена под Угарском тек
1229. године (Рокаи, Ђере, Пал, Касаш 2002: 32–33).