Page 29 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021
P. 29

Новопазарски зборник, 44/2021, стр. 15-40                            29


                     Сигурно су чести савези Угара са Русима, потом са Србима, затим от-
               ворени савези многих претендената на угарски престо са Византијом – који
               су прелазили у православље (Алмош, Бела) или су били православни (Борис)
               – и као одговор на све то орођавање владара Угарске кроз период  XI–XII
               века са православним владарима, скоро довели до њеног трајног увлачења
               у православни византијски комонвелт. Једног тренутка су и краљ Коломан и
               његов брат Алмош, претендент на престо, били ожењени грко-православним
               Рускињама. Коломан је ослепео брата Алмоша и синовца Белу II, а да би се
               приближио византијском цару Алексију I Комнину, за његовог сина Јована
               II удао је своју нећаку Пирошку, ћерку Ладислава I (1103). Слепи Алмош је
               побегао у Византију примивши православље под именом Константин. Пошто
               Стефан II није имао наследника, узео је код себе малолетног и слепог Белу II
               и оженио га српском принцезом Јеленом, чијег је оца Уроша I подржавао про-
               тив Византије. Србија је у то време имала своју Барску архиепископију, до-
               бијену још за време краља Михајла од римског папе. Слепог Белу II  је 1142.
               године наследио његов малолетни син Геза II. За време његовог малолетства
               земљом су владали његова мајка Јелена и њен брат Србин Белош. Геза се оже-
               нио Еуфросином, сестром кијевског великог кнеза Изјаслава Мстиславича. И
               Геза је подржавао Србе под влашћу његовог ујака Уроша II против Византије
               Манојла Комнина. Срби су доживели пораз и дошли под власт Византије која
               је упала у Срем. После смрти Гезе II у међудинастичке односе у Угарској моћ-
               но се умешала Византија. Калочко-бачки надбискуп Мико је за краља Угарске
               крунисао византијске претенденте Ладислава, а потом и Стефана IV. Пошто
               је потиснуо угарску војску у Далмацији, Манојло Комнен је 1164. године про-
               дро у Срем и, прешавши Дунав, дошао до Бача. Дошло је до преокрета тако
               да се Манојло окренуо Стефану III, што је потврђено веридбом његове кћери
               Марије са млађим краљевим братом Белом. У Босни је успостављен утицај
               Византије постављањем Бориса за бана, а под директну византијску власт је
               дошао „онострани Срем“ (Мачва и Браничево). Манојло Комнен је све наде
               полагао у принца Белу, који је прешао у православље као Алексије и добио
               титулу деспота. Цар Манојло у то време није имао мушког потомка и зато је
               за наследника прогласио зета Алексија Белу. Када је из другог брака добио
               сина, Манојло је раскинуо Белину веридбу са његовом ћерком и развластио
               га. Смрт Стефана III Бели Алексију отвара пут ка угарском престолу. Пошто
               се Бела заклео да ће увек бити веран Манојлу, његовој породици и Византији,
               добио је дозволу да оде у Угарску (1172). Иако је под византијским утицајем
               поставио на угарски грб краљевски печат, новац и православни двоструки
               крст „crux gemina“, сматра се да је Бела III само формално остао везан за Ви-
               зантију и да је тиме завршен њен велики утицај на Угарску, који је постојао
               кроз читав XII век (Исто: 46–55).
   24   25   26   27   28   29   30   31   32   33   34