Page 27 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

Новопазарски зборник, 44/2021, стр. 15-40 27

почашћу допрате.... преко Саве реке... о миру и многој љубави угарског краља
и велможа његових... Говоре и о том угарском краљу, како је добро сачувао
веру свога православља... Чудеса учини Свети с помоћу божјом на угарској
земљи...“ (Исто: 145–148).
Јосиф Троношац износи нешто другачију слику о овом догађају. Наи-
ме, чувши за крунисање Стефана Првовенчаног за српског краља „мађарски
краљ се веома расрди и пође са војском на Стефанову земљу. Приметивши ове
намере, Стефан сакупи своју војску, пређе реку Саву и Дунав, и сусрете се са
мађарском војском са друге стране Дунава, где се сада налази Светонико љски
манастир (Ковиљ) у Бачкој. Са Стефаном беше и његов брат архиепископ
Сава, који је ишао ради смиривања... Сам Свети Сава, који је као изасланик
и миротворац био послан мађарском краљу, желео је да умре за свој народ..
Мађарски краљ није желео да га чује... Краљ са подсмехом рече Светоме:
‘Много си храбар кад си дошао код мене... Ако тебе и сада слуша Бог, покажи
то пред нама... Ево, сада је велика врућина, сведи сада лед са неба, да се и
ми расхладимо у њем’... И док је он (Сава) био на молитви, подиже се мали
облак и паде мало кише. А пред шатором Светог пусти Господ велики град са
неба, па Свети узе велику сребрну чинију са тепсијом, посла је преко гласни-
ка мађарском краљу... Видевши необичан лед, краљ се уплаши и поверова...
Закључивши мир, одрече се своје латинске јереси и би помазан светим миром
Светог Саве... Краљ по нашем прозваше Стефан ...“ (Троношац 2008: 31-33).
Из свега произилази да је Сава отишао у Срем са јаком српском војском,
где су уз њега стали Срби под Угарском и да је извојевао велику победу, при
9
чему је Андрија, уз велике уступке, прихватио мир и примио православље.
Ову Теодосијеву тврдњу нико од историчара није узео за озбиљно. Али, нема
сумње, услов мира је подразумевао и Андријина давања великих права својим
православним поданицима, а сасвим је извесно постојање и неке православне
епископије у тадашњој јужној Угарској, односно у Срему. Вероватно је тада
краљ Андрија II прихватио да, ако не цео Срем, онда само онострани, уђе у
састав Српске архиепископије.
О односу католичке Угарске према православљу, а поготову према пра-
вослављу у Бачкој и Срему, није једноставно просудити. Наиме, Стефан, први
хришћански краљ Угарске, одржавао је добре односе са суседима. Такође,
иако је једна његова сестра била удата за Самуиловог сина Гаврила Радомира,
подржавао је византијског цара Василија II против Самуила. У Угарској је
нашао уточиште и Петар Дељан, који се представљао као Самуилов син. Сте-
фан I је чинио много доброг за грчко-православну цркву као и за оснивање
манастира. Традиција му приписује првобитну организацију католичке цркве
у Угарској (Рокаи, Ђере, Пал, Касаш: 2002: 29, 31).

9 Истоветна ситуација се десила и у рату Византије против Угарске у Срему 1150.
године, када је већи део угарске војске пришао противнику. Види: Калић 1983: 22.