Page 24 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

24 Ж. Р. Андрејић, Ко су и шта су били велики ученици Светог Саве

за то одређен“. (Исто: 7; Данило 1988: 154) Овако у извору интерпретирана
нека Арсенијева наследна права преко мајке знатног порекла сугеришу да
5
је она могла бити једна од Немањиних кћери. Данило још једном говори о
високом пореклу: „од свог рода и од земље отачаства твојега“ (Данило 1988:
161). Ово подразумева да је његов отац био владар велике области са наслед-
ним правима из прошлости. У том случају, Сава би Арсенију био ујак. Идући
за овом логичном претпоставком, долази се до Немањине најстарије кћери
Вуке, за коју се сматра да се замонашила као Еуфемија (Јефимија) (Пурковић
1996: 11–12) и као таква једини пут је приказана у лози Немањина колена
на спољном зиду Цркве Светих апостола у Пећи. Као ктитор Цркве Светих
апостола Петра и Павла у Пећи Арсеније има пресудан утицај при доношењу
одлуке да се његова мајка, монахиња Јефимија, наслика поред њеног брата
Вукана и оца Немање. Очигледно првобитно дворедна, ова лоза се заврша-
ва са Стефаном Првовенчаним и његовим синовима краљевима Радославом
и Владиславом, а то значи да је сликана за живота архиепископа Арсенија,
да би касније, у време Стефана Дечанског и Душана, била проширена задр-
жавши до данас свој четвороредни поредак (Ђурић, Ћирковић, Кораћ: 1990:
138–139; Задужбине Косова 1987: 66–67). Штавише, да се претпоставити да
је Јефимија заједно са сином Арсенијем градила ову цркву и ту провела по-
следње године живота као монахиња. Дакле, Симеон Немања је Арсенијев
деда, Сава ујак, а краљеви Радослав и Владислав браћа од ујака! То подразу-
мева, иако нема јасних доказа, да је Вука била удата за неку значајну личност
у сремској области и да се после његове смрти, или из неког другог разлога,
замонашила са својим сином.
На овај начин се решава питање Савиног повeрења у Арсенија и одлука
о његовом избору и успоставља се јасно устројен механизам у избору првона-
челника Српске цркве. После Немањиног сина Саве, на црквени трон долази
Арсеније, његов унук по кћери, а потом Сава II, његов унук, син Немање II
Првовенчаног. Као и владар, и они су морали бити из лозе Немањина колена.
Најзнатнији српски владар који је владао Сремом, као један од највећих
угарских великаша у XII веку, био је Белош. Србијом је владао само годи-
ну-две. Он је син жупана Уроша I, а на српски престо је дошао после дуже
и наизменичне владавине његове браће Уроша II и Десе. Они су имали две
сестре: Јелену, која је била удата за угарског краља Белу II, и Марију, удату
за Конрада од Знојма. Белош је отишао са својом сестром Јеленом и постао
тутор малолетним владарима, велики палатин Угарске и хрватски бан. Када
је Белош постао владар Србије, он јој је присајединио своју баштину – област

5 Може се претпоставити да је крштено име монаха Арсенија било Андрија.