Page 23 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

Новопазарски зборник, 44/2021, стр. 15-40 23

где су биле све до 1724. године, када су однете у Шудикову на Лиму. Враћене
су назад, затим су у Довољи, потом у манастиру Морачи, Медуну, цркви у
Косијерову, а од 1920. године налазе се у манастиру Ждребаонику (наводно
задужбини Вукана Немањића). 4
Врло важна чињеница је да се уз Светог Симеона и Саву у црквеним
књигама најчешће помиње Арсеније, а понеки пут се помиње и сам, без њих.
Црква у Шудикови на Лиму, саграђена по традицији у доба Немањића, била
је посвећена Арсенију.
У Пећкој патријаршији је на два места сачуван лик Светог Арсенија. У
проскомидији Светих апостола у Пећи Арсеније и Свети Сава служе службу
као потпуно седи старци, а насликани су око 1260. године. У проскомидији
Богородице Одигитрије у Пећи су сцене Свети Сава хиротонише архиепи­
скопа Арсенија и Опело архиепископа Арсенија, сликане око 1335. године.
Свети Сава је приказан у позним годинама, седе косе и браде, као и Арсеније.

*
Теодосије каже: „А свети (Сава)... помисли да остави власт просвети-
тељства и ако Бог изволи да изврши његову жељу, рече да ће у туђим краје-
вима и живот завршити... Насамо рече краљу Владиславу своју помисао...
одрекавши се света и свега што је у свету, усхте да походи света места...“.
То што је рекао краљу није написано из неких јаких разлога. Антиципирали
смо закључком да је одлучено да Сава постане челник патријаршије Бугар-
ске. Сава је за наследника устоличио свог следбеника и пријатеља Арсенија
пореклом из сремске области: „Ево сада, знај, да ћу ја брзо поћи на такав пут,
куда ми показа Господ...“ (Теодосије 1968: 157). Сава лично освештава Ар-
сенија за архиепископа, што би било неканонски, јер то може учинити само
помесни патријарх. Значи да Сава то може учинити канонски као патријарх и
нигде није забележено да је неко оспоравао тај чин. Иако је Сава хиротонисао
Арсенија, изгледа да није самостално донео одлуку о наследнику на српском
црквеном трону, јер Данило наводи Савине речи: „а о теби ми је пројављено
да будеш управитељ овога светога престола“ (Данило II 1988: 162).
Данило каже да је он „од сремске земље, син неких доброверних и по-
божних родитеља“, (Исто: 178) што значи да није био обичног порекла. Иако
уважава податак да је родом из Дабра код Сланкамена на Дунаву, Станоје-
вић сматра да је Арсеније родом из Мачве, или из Колубаре, од угледних и
богатих људи који су имали још деце (Станојевић 1933-1940: 1-4). Домен-
тијан и Теодосије износе врло упечатљив податак, који је потпуно занемарен
и нетумачен: „(Арсенија) мужа богоумна и благочастива, подобна богооцу
Давиду, кротка и смерна... (који је) јеште из чрева (утробе) матерња... био

4 Мошти Арсенија I су врло дуго сматране моштима Светог Саве, а има аутора
који сматрају да мошти Светог Саве нису спаљене и да се налазе у Ждребаонику.
(Драговић 1930: 13–16)