Page 30 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

30 Ж. Р. Андрејић, Ко су и шта су били велики ученици Светог Саве

Бела III је вратио власт над Далмацијом 1180–1181. године, а потом за-
узео онострани Срем (Мачву и Београд) и Браничево. У савезу са Стефаном
Немањом продро је до Ниша и Софије. Када је на византијски престо дошао
Исак II Анђео, Бела је са њим успоставио добре односе давши му за супругу
своју десетогодишњу ћерку Марију и Византији као кћеркин мираз дао оно-
страни Срем и Браничево. Када је Андрија II набио на колац и развластио
жупана Петра због убиства супруге Гертруде 1213. године, доделио је својој
сестри Маргарити (Марији), бившој византијској царици (првој супрузи Иса-
ка II Анђела), области у овостраном Срему са Петроварадином. Андрија II је
1217. године покренуо крсташки рат у Египту, али без резултата. На повратку
из Свете земље своју кћер Марију удаје за бугарског цара Јована Асена II, свог
трећег сина Андрију је верио ћерком малојерменског цара Лава II, а као круна
орођавања са православним владарима Истока била је женидба најстаријег
сина Беле Маријом, ћерком никејског цара Теодора I Ласкариса (Исто: 55–63).
Из те и такве земље сремске долази монах Арсеније, будући српски ар-
хиепископ. Архиепископ Арсеније је обновио цркву и 1225. године основао
манастир Месић источно од Вршца (Шелмић 1990: 3; Рацков 2002: 15–17).
10
По легенди, Арсеније се презивао Богдановић. Ако би се ово могло прихвати-
ти као тачно, онда се његов отац звао Богдан, а како смо ми антиципирали, он
је био Белошев син. Богдан је једном од својих синова дао име Андрија према
имену сина угарског краља, чији је вазал био.
После катастрофалног пораза од стране Срба у Бачкој око 1220. године
краљ Андрија је морао чинити одређене мировне уступке који подразумевају
и уступање територија. Најпре се може помишљати на територије јужно од
Саве и Дунава: онострани Срем – Мачву, Кучево и Браничево, али и на Срем
– угарски овострани Срем. То подразумева да су епископије Браничево, Бео-
град и Срем ушле у састав Србије. Биле су то територије које је краљ Андрија
дао на управу својој сестри Маргарити (Марији), бившој византијској цари-
ци. У том смислу треба имати у виду да је Арсеније Сремац проглашен за
епископа сремског са седиштем у Митровици при Цркви Светог Димитрија.
У то време је Арсеније са својим оцем Богданом саградио цркву и успоставио
манастир Месу – Месић. Међутим, 1229. године околности су се промениле
у корист Угарске и тада је успостављена Сремска бискупија. То је време када
је православни сремски епископ Арсеније морао да се повуче и оде у Жичу.
Само као српски епископ, Арсеније је могао бити уздигнут у чин архиеписко-
па Српске православне цркве.

10 О имену овог манастира нема података. Интересантно је напоменути да се
средиште Свете Горе Атоске у средњем веку звало Меси, а називало Кареја.
Уверљива претпоставка би била да је од овог Меси име манастира Месић.