Page 19 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021
P. 19

Новопазарски зборник, 44/2021, стр. 15-40                            19


                     Хумски Иларион је познат као градитељ манастира Светог Николе у
               Врањини 1233. године, где је непознате године и сахрањен (Исто: 193). Те-
               одосије,  који је други епископ према Синодику, заправо је трећи по реду и
               он управља епископијом после 1239. године. Теодосије је у манастиру Свете
               Богородице у Стону сахранио хумског кнеза Андрију и, тврди се, због срџбе
               српског краља Радослава морао је да напусти Хум (Исто: 485–486). Међутим,
               мора се одбацити ова тврдња у вези са сахраном кнеза Андрије ако се има у
               виду да је он умро 1250. године и да је то било у време власти краља Стефа-
               на Уроша I. Ако је Теодосије смењен од стране краља Радослава, мора да је
               био у питању неки други разлог. Други епископ је, наводно, Методије, који
               се помиње у Стонској повељи у вези са међама које су утврђиване пре 1243.
               године (Исто: 316).
                     Призренски епископ Јован је познат по томе што је писао коментаре на
               Беседе Светог Јована Златоустог, а за другог из Синодика, епископа Гераси-
               ма, мисли се да је столовао тек 1286–1292. године (Исто: 123). То би значило
               да је Јован био на трону од 1220. до 1286. године и да је умро у позној старо-
               сти (морао је имати преко 80 година).
                     Ни о топличким епископима Јоаникију и Дионисију не знамо ништа.
                     За липљанског епископа Мавројана се претпоставља да је био на трону
               1190–1220. године, да би могао бити пореклом Грк и да то указује на кон-
               тинуитет катедралног седишта. Варнава, други липљански епископ према
               Синодику, такође је остао непознат.
                     Ни о првом дабарском епископу Христофору, као ни о Јоаникију, не
               знамо ништа. Дабарски епископ Гаврило се помиње у једном акатисту Светог
               Саве као „кротки Гаврило“ (Исто: 97).
                     Моравички епископ Дионисије је остао непознат, а за Меркурија, дру-
               гог епископа по реду, сматра се да је на трону у време почетка обнове Цркве
               Светог Ахилија у Моравици (Ариљу) од стране краља Драгутина 1283. годи-
               не. Меркуријева смрт је приказана у живопису цркве, што упућује на то да је
               умро пре њеног живописања. Меркурије је потом и сахрањен у Цркви Светог
               Ахилија (Исто: 315).

                                                 * * *


                     О Доментијану се не зна готово ништа – ко су, шта су и одакле су
               му родитељи. Вероватно је рођен на самом почетку XIII века. Не зна се да
               ли је постао Савин ученик на Светој Гори или у Србији. По свему судећи,
               био је међу Савиним ученицима који су га пратили на оба његова путовања
               у Свету земљу (1229. и 1235). У житију је врло детаљно описао догађаје и
               појединости са ових путовања тако да се види да је лично учествовао у њима.
               Доментијан борави у Карејској келији Светог Саве. Као јеромонах Хиландара
               појављује се 1263. године, али живи у пиргу Преображења, где је и написао
   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23   24