Page 18 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

18 Ж. Р. Андрејић, Ко су и шта су били велики ученици Светог Саве

првом месту епископија Зетска, друга Рашка, трећа Хвостанска, четврта Хум-
ска, пета Топличка, шеста Будимска, седма Дабарска и осма Моравичка. Цен-
тар архиепископије је успостављен у новосаграђеној цркви у Жичи. Три епи-
скопије су наслеђене из ранијег устројства: Рашка, Призренска и Липљанска, а
новоуспостављене су биле: Зетска, Хвостанка, Хумска, Топличка, Будимљан-
ска, Дабарска и Моравичка (Јанковић 1985: 17–33; Исто 1979: 73–83). Жичка
епископија је у Жичи, Рашка катедра је при Храму Светих апостола Петра
и Павла у Расу, Призренска у Богородици Љевишкој у Призрену, Липљанска
у Цркви Свете Богородице у Грачаници, Зетска катедра у Светом архангелу
Михајлу на Превлаци у Боки Которској, Хвостанска у Светој Богородици (Ма-
лој Студеници код Пећи), Хумска у Светој Богородици у Стону, Топличка у
Светом Николи у месту Топлица (Бела Црква – Куршумлија), Будимљанска
при Храму Светог Ђорђа у Будимљи, Дабарска при Светом Николи у Бањи и
Моравичка при Светом Ахилију у Моравици (Ариљу) (Исто 1979: 83).
Орбини помиње рашког епископа Кирила за време 1141–1143. године.
Рашки епископ Леонтије је у Расу поново крстио Стефана Немању, епископ
Јевтимије присуствује Сабору великог жупана Стефана Немање, на коме је
осуђена јерес, а Калиник је 1196. године замонашио Стефана Немању и бла-
гословио његовог сина Стефана Немању II за новог великог жупана. И Савин
рашки епископ Калиник, онај из 1196. године, не би могао бити његов уче-
ник, али би други епископ Кирил II могао бити (Руварац 1901: 13–149, 45).
О њима се не зна ништа више. Али, први Савин епископ рашки је Методије.
Методије је и први игуман новог српског манастира Хиландара на Светој
Гори. „Њега поставља сам св. Симеон, а Сава с њим обнавља и довршава ма-
настир. Он је савременик и активни учесник ових Савиних подухвата“. Игу-
мана Методија монах Симеон Немања два пута шаље у Србију за добијање
помоћи при обнови Хиландара и потом са чудотворним крстом. Најзад га
хиротонише за рашког епископа (Сава епископ 1996: 316).
Тек Пљеваљски синодик православља из 1286–1292. године набраја епи-
скопе Српске цркве од 1220. године па надаље. Први зетски епископи су Герман
и Неофит; први рашки су Калиник и Кирил; хвостански Јенофрије и Јаков; бу-
димљански Јаков и Калиник; хумски Иларион и Теодосије (не помиње се кас-
није Сава II ); призренски Јован и Герасим; топлички Јоаникије и Дионисије;
липљански Мавројан и Варнава, дабарски Христофор и Јоаникије (у другим
изворима Гаврило) и моравички Дионисије и Меркурије (Стојановић 1922: 25).
Први зетски епископ Герман се помиње у Синодику православља, али је
он дошао после Илариона (Сава епископ 1996: 129). Неофит, други по реду
у Синодику, није познат, али је познат Неофит, епископ зетски из 1261–1270.
године (Исто: 349).
Не зна се ништа ни о хвостанским епископима Јенуфрију (Онуфрију)
и Јакову.
И будимљански епископи Јаков и Калиник су остали непознати у изворима.