Page 226 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

226 С. Новаковић, Касноантичка утврђена насеља у тутинској регији...

тара уочена је у склопу северозападног бедема у виду два смакнута крака са-
мог бедема, док трагови самог прага нису констатовани. На могуће постојање
објеката унутар утврђеног ареала индицира зид подигнут од блата и камена,
који се прислања на западни бедем (Mилинковић 1982б: 137).
Покретни археолошки налази заступљени су само у виду керамичких
налаза лонаца и здела песковите фактуре, танких зидова трбуха и благо испу-
пченог дна, мркосиве боје, рађених на витлу, без украшавања. Међу њима се
издвајају фрагменти питоса украшени урезаним хоризонталним и таласастим
линијама. Наведени керамички материјал се датује у VI век. Откривено је и
неколико фрагмената лепа и доста животињских костију. Од металних налаза
откривена су два фрагмента бронзаног лима (Mилинковић 1982б: 136–137).
На основу досадашњих истраживања касноантичког утврђеног насеља
Градина у Шароњама, тачно време подизања утврђења није могуће прецизно
датирати, али на основу керамичких налаза и архитектонских аналогија, жи-
вот у оквиру наведеног утврђеног насеља можемо датовати у VI век, а његово
дефинитивно напуштање највероватније на почетак VII века (Mилинковић
1982б: 139).

Градина на Хуму. Касноантички локалитет Градина на Хуму налази се
на самом врху Градина, који дели Пештерско поље од Тутинске висоравни, на
коти 1502 метра, десетак километара северозападно од Тутина. Локалитет је
са свих страна омеђан стрмим падинама, осим са западне стране. У подножју
брда Градина, преко долине Ђерекарске реке, ишла је и најближа комуни-
кација према Пештерском пољу (Слика 1) (Иванишевић 1988: 5; Премовић
Алексић 2014: 367–368).
Основа утврђења је полигоналног облика димензија 75 x 50 метара.
Укупна површина утврђеног насеља износи 0,28 хектара (Слика 6). Беде-
ми утврђења су подигнути од ломљеног камена везаног кречним малтером.
Видљиви су у нивоу темеља, подигнути у равним партијама и постављени
директно на стену за коју су везани беличастим кречним малтером. Горњи
део бедема зидан је слагањем крупнијег притесаног камена у неправилним
редовима, док се са спољне стране бедема уочавају трагови дерсовања. У
унутрашњости утврђења могу се условно претпоставити трагови још једног
бедема који се спуштао ка споју јужног и западног бедема са гребена стене
на врху утврђења. Куле утврђења нису констатоване, док се постојање капије
може очекивати у оквиру западног бедема окренутог јединој приступачној
страни утврђењу. Приликом истраживања Градине запажени су и одбрамбе-
ни остаци праисторијског градинског насеља, највероватније из халштатског
доба (Иванишевић 1988: 5–8).
Покретни археолошки налази са локалитетета Градина заступљени су у
виду керамичких, металних и стаклених налаза. Керамички налази су најбро-
јнији и њих чине фрагментовани остаци лонаца разгрнутог обода и испупченог