Page 230 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

230 С. Новаковић, Касноантичка утврђена насеља у тутинској регији...

ног обима нису откривени стамбени или економски објекти унутар бедемског
ареала утврђених насеља, изузев локалитета Тупи крш у Избегу, Литице у
Добрињи и, вероватно, утврђења Градови у Шароњама, док елипсоидне јаме
непознате намене са локалитета Градина у Рамошеву могу условно индици-
рати на складишне јаме или праисторијске објекте. Трагови великог пожара
уочени на утврђењу Градина у Рамошеву индицирају да је већина утврђења
наведених у овом раду могла страдати разарањима у виду пожара током вар-
варских најезда (Табела I).
Услед недовољне истражености наведених локалитета, економске ос-
нове су слабије познате, за разлику од насеобинских, касноантичких утвр-
ђених насеља у тутинској области. Ипак, поред покретних археолошких на-
лаза у виду фрагмената кухињске и трпезне грнчарије (који су заступљени на
свим касноантичким локалитетима наведеним у раду) и налаза фрагменто-
ваног стакла на неколико локалитета, посебно се издвајају налази металног
оруђа за обраду дрвета и камена попут тестере са локалитета Ђурђевица у
Ђерекарама, затим секира и разних врста пробојаца и сечица са локалитета
Градина на Хуму. На хумској Градини откривена је и једна метална шарка
за врата. Други делови грађевинског материјала попут кланфи, клинова или
алки откривени су у оквиру насеља Злоступ у Островици. Налази наоружања
су непознати, осим налаза ножа на локалитету Ђурђевица у Ђерекарама, који
се не може урачунати у категорију оружја. Налази бронзаног лима непозна-
те намене заступљени су на локалитетима Градови у Шароњама и Злоступ
у Островици. Налаз посебне намене представља метални оков за торбицу,
откр ивен на локалитету Тупи крш у Избегу. О привређивању становника кас-
ноантичких утврђених насеља у тутинској области сведоче и налази пршље-
нака са локалитета Тупи крш у Избегу и Злоступ у Островици. Налази новца
нису потврђени. У утврђењима Тупи крш у Избегу и Злоступ у Островици
откривени су остаци згуре, који могу индицирати рудну и металуршку улогу
ових насеља (Табела II).
Свакако посебну врсту налаза представљају два дечја и један скелет
одрасле особе са локалитета Литице у Добрињи и Ђурђевица у Ђерекарама,
који пружају јасне индикације да је у питању била управо мешовита попула-
ција која је настањивала наведена утврђена насеља.
Ако погледамо наведене податке добијене током досадашњих архео-
лошких истраживања тутинске регије, можемо заокружити основна сазнања
о насеобинским и економским основама касноантичких утврђених насеља
у периоду од краја IV до прве половине VII века, иако је највећи број њих
заправо подигнут у време владавине Јустинијана I (527–565). Посматрајући
систем и начин утврђивања ових насеља, можемо приметити да он кореспо-
ндира са основим принципима вертикалне миграције (где се напуштају на-
сеља у равницама и подижу нова у знатно вишим зонама, чија надморска
висина варира од 500 до 2000 метара, уз присуство ad hoc градње) као и то да