Page 231 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

Новопазарски зборник, 44/2021, стр. 219-242 231

су основна правила у утврђивању прилагођена новим природним условима
попут доминантних висова, што се огледа у неправилним основама самих
утвр ђења и коришћењу локалног материјала за подизање бедема и, вероватно,
објеката. Трагови пожара у виду гари индицирају да су нека утврђена насеља
из наведеног периода страдала током варварских напада. С тим у вези, еко-
номске основе су прилагођаване новоформираним насеобинским условима.
Налази разних врста оруђа попут алата за обраду камена и дрвета, затим за
стрижу стоке или пршљенака за вретено сведоче о избору нових стратегија
у привређивању становника касноантичких утврђења у тутинској области у
складу са условима вертикалне миграције, где се тежиште пребацује са пољо-
привредне делатности типичне за равнице на делатности карактеристичне за
брдско-планинске крајеве (Kojić i dr. 2018: 21 – 38). Такође, налази згуре пру-
жају индиције о могућој рударској и металуршкој делатности као економској
основи у оквирима наведених утврђених насеља, прилагођеној новим насео-
бинским условима. Другим речима, на основу изнетих ограничених података
у вези са касноантичким утврђеним насељима у тутинској области склони
смо да наведене елементе основа насељавања и привређивања доведемо у
везу са функцијом наведених насеља у контексту утврђених села, а не ут-
врђења са стриктно војном или рефугијалном функцијом, пре свега на основу
одсуства наоружања и присуства мешовите популације потврђене налазима
дечјих скелета и, такође, на основу налаза атипичних за једно војно упориште
попут пршљенака за вретено и наведених врста оруђа.
С обзиром на улогу у драматичном периоду балканске историје, ут-
врђена касноантичка насеља постепено губе на значају и почетком VII века
махом бивају напуштена, са изузетком појединих насеља која настављају
живот и током каснијих времена попут Велике градине у Врсеницама у сје-
ничком крају (Popović i Bikić 2009) или утврђења на ђердапском делу лиме-
са, која су свакако имала стриктно другачију функцију од утврђених насеља
представљених у овом раду (Špehar 2019: 113–124). Надамо се да ће овај рад
макар делом осветлити непознате насеобинске и економске основе касно-
античких утврђених насеља у тутинској регији и пружити подстрек за даља
изучавања ових значајних феномена касноантичке, односно рановизантијске
археологије.