Page 222 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

222 С. Новаковић, Касноантичка утврђена насеља у тутинској регији...

Мичел 2010: 181–212; Максимовић 1981: 37–41; Ivanišević 2016: 107–109;
Шпехар 2017: 15–16, 45–47). Замирање живота у неким од обновљених утвр-
ђења може се посматрати као последица варварских најезда на територију
централног Балкана или пак као последица разорног земљотреса (518) који је
погодио наведени простор и разорио чак 24 утврђења на Балкану, међу којима
и Скупи, главни град провинције Дарданије (Јиречек 1981: 30; Максимовић
1981: 25; Guidoboni 1994: 312–353). Имајући улогу у систему обнове Царства
све до прве половине VII века, ова утврђења (од којих су нека заступљена у
овом раду) постепено губе на значају и бивају напуштана у складу са новим
традицијама социо-економске, политичке и војне организације византијске
државе.
Историјат истраживања рановизантијских локалитета у тутинској об-
ласти сеже у средину прошлог века и почиње са првим рекогносцирањима те-
рена југозападне Србије. Њих је 1951. године спровео Археолошки институт
САНУ под руководством проф. Ђ. Бошковића и Б. Вуловића ради евиденти-
рања археолошких локалитета и споменика културе на задатом подручју. Та-
кође, још један од циљева пројекта билo је публиковање археолошке грађе са
наведене територије, али је пројекат остао неостварен (Popović i Bikić 2009:
9; Шпехар 2017: 41). Подстрек за даља археолошка истраживања тутинске ре-
гије дала су систематска истраживања комплекса средњовековног Раса, запо-
чета у периоду 1978–1979. године под руководством проф. Ј. Калић (Popović
i Bikić 2009: 9; Премовић Алексић 2014: 5; Шпехар 2017: 41), док се обновом
пројекта Археолошког института ,,Археолошка налазишта југозападне Ср-
бије” и оснивањем Одбора за споменичку целину Старог Раса са Сопоћанима
1984. године стварају потребни предуслови за шира истраживања и рекогнос-
цирања подручја Новог Пазара, Тутина и Сјенице. Уз учешће Музеја ,,Рас” у
Новом Пазару, пројекат је реализовао Археолошки институт и том приликом
се јављају и прва интересовања за истраживање касноантичких, односно ра-
новизантијских утврђења на подручју Тутина (Popović 1999: 15–21; Шпехар
2017: 41). На већини забележених утврђених насеља из касноантичког пе-
риода вршена су сондажна истраживања која су пружила основне податке о
стратиграфији, архитектури и датовању самих локалитета на основу покрет-
ног археолошког материјала. Обимна документација прикупљена приликом
ових истраживања није објављена у целости. Поновни прекид археолошких
истраживања тутинске регије настаје 90-их година XX века, са изузетком до-
пунских рекогносцирања терена у периоду од 2008. до 2014. године, која су
резултирала књигом Драгице Премовић Алексић ,,Археолошка карта Новог
Пазара, Тутина и Сјенице” из 2014. године (Popović i Bikić 2009: 9–12; Пре-
мовић Алексић 2014: 5–6).