Page 228 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

228 С. Новаковић, Касноантичка утврђена насеља у тутинској регији...

На основу запажања добијених током сондажног истраживања касно-
античког утврђеног насеља Градина у Рамошеву у виду начина подизања
бедема и ретког покретног археолошког материјала, подизање утврђеног
насеља у Рамошеву можемо оквирно сместити у период од IV до VI века,
у време када се на ширем подручју Балкана подиже или обнавља већи број
утвр ђења, посебно током владавине цара Јустинијана I (527–565). О времену
девастације и напуштања утврђеног насеља у Рамошеву немамо података,
али можемо претпоставити да је до тога дошло услед свеопштег варварског
надирања током прве половине VII века (Иванишевић 1987: 6–10).

Ђурђевица у Ђерекарама. Утврђено касноантичко насеље Ђурђеви-
ца налази се у селу Ђерекаре, петнаестак километара западно од данашњег
Тутина. Утврђење је лоцирано на заравњеном платоу (кота 1470 метара), на
импозантном положају окруженом са свих страна стрмим литицама, осим са
северне одн. северозападне стране, што је омогућавало добру контролу до-
лине Ђерекарске реке и Пештерске висоравни са јужне стране, (Милинковић
1983: 36–37; Милинковић 1985: 52–53; Премовић Алексић 2014: 353–354) и
има добру визуелну комуникацију са касноантичким утврђењем у Шароњама
(Слика 1) (Милинковић 1983: 36–37).
Утврђено насеље у Ђерекарама је лучног облика, димензија 110 x 60
метара, са правцем пружања бедема југозапад – североисток, са благим пре-
ламањем бедема (Слика 9). Лица бедема су формирана од притесаног камена
слаганог у редове и повезаног кречним малтером, са испуном у виду каме-
на трпанца везаног кречним малтером, док опека није коришћена. Њихова
ширина варира од 1,80 до 2,50 метара. Постојање контрафора се може пре-
тпоставити са унутрашње стране бедема. На могуће постојање одбрамбеног
рова или протеихизме испред југозападног бедема указује конфигурација те-
рена. Дуж трасе бедема уочене су три куле окренуте према најприступачнијој
страни утврђења, неправилне правоугаоне основе са неједнаким ширинама
зидова, подигнуте у истој техници као и сами бедеми. Пошто није установље-
на капија у саставу одбрамбених целина насеља у Ђерекарама, она се најве-
роватније налазила у склопу куле I. У том случају се, ради лакше одбране,
улаз налазио на нешто издигнутијем положају од нивоа тла (Милинковић
1983: 35).
Код североисточне трасе бедема откривени су остаци дечјег скелета у
виду фрагментоване лобање и осталих делова скелета, оријентисани у правцу
пружања бедема (Милинковић 1983: 30 – 31).
У оквиру покретног археолошког материјала издвајају се керамички и
метални налази. Фрагметована керамика је заступљена у виду лонаца, крча-
га и здела израђених у добро познатој касноантичкој традицији са бројним
аналогијама из околних утврђења и са Царичиног града, што нам омогућава
поуздану хронолошку детерминацију у VI век. Импортована керамика није