Page 223 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

Новопазарски зборник, 44/2021, стр. 219-242 223

Касноантичка утврђена насеља у тутинској регији

Досадашњим рекогносцирањима и археолошким истраживањима у
тутинској области утврђено је укупно седам касноантичких утврђених на-
сеља. Гледано од истока према западу, то су: Тупи крш у Избегу, Литице у
Добрињи, Злоступ у Островици, Градови у Шароњама, Градина на Хуму, Гра-
дина у Рамошеву и Ђурђевица у Ђерекарама (Слика 1) (Премовић Алексић
2004: 165–176).

Тупи крш у Избегу. Касноантичко утврђење Тупи крш налази се на до-
минантном вису у селу Избег, на коти 1286 метара. Утврђено насеље је ои-
вичено стрмим литицама са северне и северозападне стране, а са осталих
страна стрмим падинама (Слика 1) (Милинковић 1985: 47; Премовић Але-
ксић 2014: 390).
Основа утврђења је била лучног облика, димезија 33 x 47 метара. Беде-
ми утврђеног насеља су подигнути од притесаног камена слаганог у непра-
вилном слогу и повезаног беличастим кречним малтером (Слика 2). Између
лица бедема полагана је испуна од ситнијег камена, заливена малтером, док
су трагови дерсовања очувани у унутрашњим лицима бедема. Ширина бе-
дема је износила 1,05 метара. Досадашњим истраживањима у оквиру беде-
ма нису забележене куле, а капија утврђења налазила се у оквиру југозапа-
дног бедема чија је ширина износила око 1,50 метара. Током сондирања овог
утвр ђеног насеља делимично је откривен и један објекат непознате намене
у унутрашњем ареалу утврђења, подигнут у техници сухозида од крупнијег
непритесаног камена са блатом као везивом. Димензије и основа објекта нису
познате пошто није истражен у целости. Подница објекта такође није откри-
вена, као ни кровна конструкција. У објекту је пронађено доста лепа и кера-
мичких фрагмената (Милинковић 1985: 47–50).
Покретни археолошки материјал из утврђења на Тупом кршу заступљен
је у виду керамичких и металних налаза. Међу керамичким налазима издвајају
се фрагменти кухињске и трпезне грнчарије попут лонаца танких зидова и
делом оштре профилације обода, затим питоса украшених валовницом на тр-
буху и ободу, као и глеђосани фрагменти трпезних посуда попут крчага или
бокала. Према бројним аналогијама са Царичиног града и локалитета Гојиндо-
лско кале код Димитровграда, керамички налази се поуздано датују у VI век.
Од гвоздених налаза издваја се гвоздени оков торбице дужине 9 це нтиметара,
највероватније германске провенијенције попут оних из Могорјела или Раков-
чана, затим бронзани стилус и један комад згуре. Од црног камена је израђен
полулоптасти пршљенак који је са две стране украшен урезаним паралелним
кружним линијама (Слика 3) (Милинковић 1985: 48–50).
На основу скромних истраживања утврђеног насеља на локалитету
Тупи крш можемо извести закључак да је у питању касноантичко, односно