Page 224 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

224 С. Новаковић, Касноантичка утврђена насеља у тутинској регији...

рановизантијско утврђено насеље подигнуто највероватније у VI веку. Оно се
по својим карактеристикама уклапа у систем новоподигнутих брдских утвр-
ђења из времена Јустинијана I (527–565). О времену замирања живота у овом
утврђеном насељу немамо сигурних података, али можемо претпоставити да
је до напуштања дошло почетком VII века (Милинковић 1985: 50–53).

Литице у Добрињи. Касноантички локалитет Литице налази се у атару
села Добриња, на заравњеном платоу доминантног виса који се издиже изнад
реке Ибар (кота 1022 метара) (Слика 1) (Милинковић 1982а: 238; Милинко-
вић 1985: 51; Премовић Алексић 2014: 416–417).
Димензије касноантичког утврђеног насеља у Добрињи износе 55 x 35
метара. Током истраживања овог локалитета откривен је западни бедем који
нам је пружио податке да су бедеми утврђења Литице у Добрињи подигнути
од крупнијег камена са кречним малтером као везивом. Током досадашњих
истраживања нису уочене капија и куле утврђења. Од архитектонских цели-
на, у унутрашњости утврђења отривени су трагови камене конструкције не-
познате намене.
Уз сам западни бедем, са његове унутрашње стране, уочена су два гро-
ба без гробне конструкције и прилога. Један скелет је припадао детету, а дру-
ги одраслој особи и били су оријентисани у правцу исток – запад.
Од покретног археолошког материјала констатовани су само фрагмен-
ти керамике, која се не издваја од осталих облика карактеристичних за касно-
античко доба попут лонаца и здела (Милинковић 1982а: 238–239).
На основу изнетих података добијених доста скромним истраживањи-
ма касноантичког утврђеног насеља Литице у селу Добриња, а превасходно
на основу керамичког материјала и начина градње бедема, можемо релати-
вно датовати подизање овог утврђења у VI век, док о времену његовог на-
пуштања и потенцијалној функцији немамо ближих података (Милинковић
1982а: 238–239).

Злоступ у Островици. Локалитет Злоступ је лоциран на издигнутој за-
равни издуженог облика, четири километра северозападно од Тутина, у око-
лини села Островица. Зараван је са свих страна окружена стрмим литицама и
падинама, осим са западне стране која је једина приступачна (Слика 1) (Ми-
линковић 1982а: 51; Милинковић 1982б: 131; Премовић Алексић 2014: 420).
Сондажним истраживањима у ограниченом обиму констатовано је
касно античко утврђено насеље димензија 130 x 35 метара (Слика 4). Бедеми
утврде су били подигнути од притесаног камена повезаног кречним малте-
ром. Дебљина бедема је варирала од 1,03 до 1,42 метра. У склопу северног
бедема, који је на нешто нижем платоу у односу на централни део утврђења,
са његове спољне стране откривен је један контрафор подигнут у истој техни-
ци као и остали бедеми. Капија утврђења није констатована, али се њено по-