Page 227 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

Новопазарски зборник, 44/2021, стр. 219-242 227

дна и лонци са вертикално извијеним ободом украшени танким хоризонталним
линијама, затим здела косо разгрнутог обода и заобљеног трбуха, док су зелено
глеђосане зделе заступљене у мањој мери. Такође, у мањој мери су заступљени
вршници, питоси благо проширеног обода са спољне стране и лоптастог трбу-
ха и крчази вертикално профилисаног врата. Сви набројани керамички налази
прате касноантичку традицију израђивања и могу се датовати оквирно у VI век,
са бројним аналогијама на Царичином граду и ђердапском делу лимеса. Од ме-
талних налаза издвајају се део гвоздене шарке, фрагмент сечице секире и део
пробојца. Стаклени налази су заступљени у виду два фрагмента лампе са благо
задебљаним ободом и косим трбухом (Иванишевић 1988: 8).
На основу података добијених сондажим истраживањем касноантичког
утврђења Градина на Хуму можемо истаћи да је насеље подигнуто на старијој
халштатској градини током VI века (док постојање старијег, античког слоја
није потврђено) и да је живот у њему престао почетком или средином VII
века услед све учесталијих варварских упада и њиховог каснијег насељавања
на византијској територији (Иванишевић 1988: 9–10).

Градина у Рамошеву. Градина, утврђено насеље из касноантичког пе-
риода, налази се на истоименом вису у атару села Рамошево, у оквиру пла-
нинског венца Јарут, који дели Пештерско поље од Коштам поља. Насеље је
окружено стрмим висовима са северозападне и југоисточне стране, док је са
осталих страна окружено нешто стрмијим падинама. Рељеф је дозвољавао
једини могући приступ утврђењу са југоисточне и северне стране (Слика 1)
(Иванишевић 1987: 5; Премовић Алексић 2014: 335).
Основа касноантичког утврђеног насеља у Рамошеву је елипсоидне ос-
нове, димензија 105 x 75 метара (Слика 7). Током сондажних истраживања
запажено је да су бедеми подизани од притесаног камена, који је повезиван
кречним малтером, док њихова испуна није могла бити са сигурношћу утвр-
ђена. Кула I се налазила на споју источног и северног бедема и била је пра-
воугаоне основе (Слика 8), док се кула II развучене полигоналне основе у
виду латиничног слова U налазила на споју источног и јужног бедема. Куле су
највероватније подигнуте у истој техници као и бедеми утврђења. У оквиру
кула утврђен је слој гарежи који може индицирати да је утврђење пострадало
у пожару. Капија ширине три метра је констатована у оквиру западног беде-
ма. Остаци објеката у унутрашњости утврђења нису откривени, изузев пет
јама елипсоидне основе у северном делу утврђења димензија 7 x 20 метара и
дубине 1–4 метра, непознате намене (Иванишевић 1987: 5–6).
Покретни археолошки материјал је слабо заступљен и карактерише се
једино фрагментима керамике. У питању су класични облици касноантичке
керамичке традиције. Међу њима се издвајају два атипична фрагмента у виду
дела трбуха посуде. Метални и стаклени покретни налази нису запажени то-
ком истраживања (Иванишевић 1987: 6).