Page 225 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

Новопазарски зборник, 44/2021, стр. 219-242 225

стојање може претпоставити у оквиру западног бедема, према јединој при-
ступачној страни. Такође, у оквиру утврђења нису откривене ни куле. Унутар
утврђеног ареала откривени су остаци зидова објекта непознатих димензија
и намене (у виду обрушеног камена), као и остаци једног дела сухозида (Ми-
линковић 1982: 131–133).
Покретни археолошки материјал је заступљен у виду керамичких, ме-
талних и, у мањој мери, коштаних налаза. Међу керамичким налазима из-
двајају се фрагменти питоса дебелих зидова, украшени хоризонталним и та-
ласастим урезаним линијама, затим лонаца хоризонтално разгрнутих обода
са танким зидовима трбуха и испупченим дном, здела и мањег броја глеђоса-
них крчага зеленкасте боје. Откривено је и неколико фрагмената лепа. Ме-
талне налазе у највећој мери карактеришу налази грађевинске намене у виду
кланфи, алки, три гвоздена клина и алатки неодређене намене, затим окова
од гвозденог лима и два метална шила. Свакако посебан налаз представља
фибула од бронзе правоугаоног облика са волутама на ужим странама и укра-
сом у средишњем делу у виду спојених кругова, изведена у техници прела-
мања (Слика 5). Највероватније је коришћена у секундарној намени као оков
за појас и датована је у сам крај II и почетак III века. На овом месту важно је
напоменути да је током истраживања констатовано и неколико комада згуре,
која може индицирати рударску делатност. Од коштаних налаза откривен је
једино пршљенак за вретено, а од стаклених само један трбух и обод посуде
неодређеног облика (Милинковић 1982: 131–133).
Веома ограниченим археолошким подацима доступним из досадашњих
истраживања касноантичког локалитета Злоступ у Островици, пре свих на
основу архитектонских и керамичких аналогија, утврђено је да је у питању
једнослојни локалитет подигнут у VI веку, у коме се живот одвијао само то-
ком неколико деценија (Милинковић 1982: 133), највероватније до краја VI
или почетка VII века, када је дефинитивно напуштено.

Градови у Шароњама. Касноантичко утврђено насеље Градови налази
се на искошеном платоу са леве стране Шароњске реке, у атару села Шароње,
24 километра северозападно од Тутина. Плато је са свих страна окружен стр-
мим литицама и падинама које су блаже једино на североисточној страни, где
је седлом повезан за Марков камен (кота 1428 метара) (Слика 1) (Милинко-
вић 1982б: 135; Милинковић 1985: 52; Премовић Алексић 2014: 334).
Насеље је неправилно троугаоне основе, димензија 120 x 60 метара и
утврђено је бедемима од притесаног камена повезаног кречним малтером.
Дебљина бедема је варирала од 1,20 до 1,70 метара. Утврђење је било по-
дељено на источни и западни део бедемом ширине 1,50 метара изграђеним
на исти начин као и горе описани бедеми. Куле утврђења су констатоване на
североисточном, северозападном и југоисточном углу утврђења и подигнуте
су у истој техници као и бедеми. Капија утврђеног насеља ширине 1,95 ме-