Page 229 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

Новопазарски зборник, 44/2021, стр. 219-242 229

уочена током истраживања (слика 10). Метални налази се састоје од једне
мале фрагментоване тестере и сечива ножа, док је репертоар стаклених на-
лаза заступљен у виду једног фрагмента равног прозирног стакла. Приликом
сондажног истраживања локалитета у Ђурђевици откривено је и неколико ко-
мада лепа, опеке и нешто фрагментованих животињских костију, као и остаци
шљаке који могу сведочити о рударско-металуршким активностима у оквиру
истоименог утврђеног насеља (Милинковић 1983: 32 – 35).
Досадашњим истраживањима која су изнедрила довољно података у
виду архитектонских целина и покретног археолошког материјала подизање
утврђеног касноантичког насеља Ђурђевица у Ђерекарама можемо поуздано
датовати у VI век. Судећи према доступним налазима, утврђење је напуштено
током првих деценија VII века услед свеопштих варварских упада на терито-
рију Византије (Милинковић 1983: 34–37).

Уместо закључка

Досадашњим археолошким сондирањима и рекогносцирањима тутин-
ске регије забележено је укупно седам касноантичких утврђених насеља. У
питању су касноантички локалитети за које се, према старијим интерпрета-
цијама, веровало да су имали стриктно војну или рефугијалну функцију како
би се околно становништво на неки начин заштитило од варварских упада на
ромејску територију. Ипак, у новијим интерпретацијама пажња се све више
поклања мишљењу да су у питању основне насеобинске јединице, односно
утврђена села (Милинковић 2012: 299–311; Милинковић 2015: 258–263).
У сваком случају, на основу тренутних сазнања о касноантичким утвр-
ђеним насељима у тутинској регији можемо приметити одређене правилности
у њиховом подизању. Пре свега, утврђена насеља из овог периода подизана
су на великој надморској висини, односно на врховима доминантних висова,
који су били окружени стрмим литицама, а једини могући релативни при-
ступ налазио се само на једној страни виса. Бедеми утврђења су подизани од
ломљеног и притесаног камена, вероватно локалног порекла, а унутрашњост
бедема неретко је испуњавана ситнијим каменом. Кречни малтер је коришћен
као везиво. На локалитетима Ђурђевица у Ђерекарама и Градина у Рамошеву
издвајају се куле утврђених насеља. Биле су правоугаоне основе и подигнуте
у истој техници као и бедеми. Постојање бедемских контрафора уочено је
само на локалитету Злоступ у Островици и, могуће, на локалитету Ђурђеви-
ца у Ђерекарама, мада њихово постојање не треба искључити и на осталим
касноантичким локалитетима у тутинској регији. Капије утврђених насеља
формиране у виду кракова размакнутих бедема констатоване су на већини
касноантичких локалитета у тутинској регији, међу којима се издвајају Тупи
крш у Избегу и Градина у Рамошеву. Досадашњим истраживањима ограниче-