Page 219 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021
P. 219

Стефан Новаковић                                                    УДК
               Универзитет у Београду – Филозофски
               факултет




                КАСНОАНТИЧКА УТВРЂЕНА НАСЕЉА У ТУТИНСКОЈ
                  РЕГИЈИ – НАСЕОБИНСКЕ И ЕКОНОМСКЕ ОСНОВЕ





                     Сажетак: Током археолошких истраживања и рекогносцирања те­
                     рена, која се интензивно одвијају од осамдесетих година XX века на
                     подручју тутинске регије, истражено је укупно седам локалитета из
                     касноантичког, односно рановизантијског периода. Ова утврђења су
                     највећим делом подигнута, или изнова обновљена, у оквирима гради­
                     тељских подухвата који су спровођени широм Царства услед немирних
                     времена проузрокованих варварским упадима на територију Источног
                     римског  царства  у  периоду  владавине  Јустинијана  I  (527–565).  Том
                     приликом  се  напуштају  насеља  на  приступачнијим  местима,  попут
                     (речних) долина, и запоседају се теже приступачни положаји у бр дско­
                     планинским пределима. Иако фортификован, овакав тип насеља нема
                     искључиво војни карактер, већ је реч о једној врсти утврђених села. На
                     основу до сада познатих података у вези са касноантичким утврђе­
                     ним насељима, уочавају се правилности у одабиру позиција за њихово
                     подизање и начина утврђивања, као и одређенe економскe карактери­
                     стикe важнe за сагледавање насеобинских и економских основа у ка­
                     сноантичком периоду у наведеној области.


                     Кључне  речи:  касноантичка  утврђења,  вертикална  миграција,
                     висинска утврђења, Јустинијан I, Градина у Рамошеву




                     Касноантичка  утврђена  насеља  представљају  важан  сегмент  проуча-
               вања  у  оквирима  касноантичке,  односно  рановизантијске  археологије  пре
               свега ако се има у виду да она  представљају основну насеобинску јединицу
               унутар византијске државе (Mилинковић 2012: 299–311). Иако термин касно-
               античко  утврђење,  према  старијим  интерпретацијама,  индицира  превасхо-
               дно на војне објекте који су локалном становништву служили за одбрану или
               прибежишта (рефугијуме) током варварских упада (Премовић Алексић 2014:
               13), савременије интерпретације појаву утврђених насеља из касноантичког
   214   215   216   217   218   219   220   221   222   223   224