Page 176 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

176 Д. Поповић, Континуитет народних музичких инструмената Сувог Дола...

Реч тамбура има сумерско порекло („пантур“ – мали лук). Према
грчком научнику Полуксу, тамбуру су изумели Асирци и дали јој име pan-
doura. Тамбуре су користили и Јермени (јер. pandir) и Грузини (груз. pantu-
ri). Постоје мишљења да је настала у Месопотамији 4000 година пре н.е.,
а најстарији приказ тамбуре налази се на једном сумерском печату који је
датован у период пре 3000 година пре н.е. У периоду од 3000 до 1000 године
пре н.е. приказе тамбура видимо на печатима, записима и споменицима Акада,
Сумера, Асирије, Вавилоније и Персије. Представе тамбуре срећемо и у
Египту у виду најстаријег хијероглифа са знаком тамбуре који потиче из једне
гробнице поред пирамида у Гизи око 3000 година пре н.е. Осим тога, постоји
и археолошки налаз тамбуре из 1490. године пре н.е. која је припадала певачу
Хар-Мозеу, а која је данас изложена у музеју у Каиру. Тамбуру налазимо и
у Грчкој у другој половини 4. века пре н.е. Постоје мишљења да је током
средњег века дошла до Срба преко византијске културе. У сваком случају,
несумњиво је да њена присутност код Срба датира кроз средњи век, много
пре доласка Османлија на Балкан (Ђуровић 2016: 34–45). Антички писац
Страбон каже да су Дарданци, најстарији становници Пештери, неговали
музику и да су имали фруле и жичане инструменте. Њих су почетком 6.
века пре н.е. истерали Аутаријати, ратоборно илирско племе (Мушовић
1985: 13–14). Словени су тамбуре познавали и пре примања хришћанства.
Византијски историчар Теофилакт Симоката помиње догађај из 592. године
када су Византинци код Енатона ухватили три Словена који су уместо оружја
носили жичане инструменте. На основу Симокатиног записа, Данка Лајић
Михајловић закључује да су Словени већ у време досељавања на југ имали
кордофоне инструменте (Ђекић, Павловић 2018: 173, 179). Тамбуре су се,
такође, употребљавале и код Римљана (Марковић 1987: 27). Иако имају исти
корен, развој жичаних инструмената код Турака и Словена текао је независно
добивши данашње форме које се међусобно разликују и по градитељским
карактеристикама и по систему нота. Двожице тамбуре се у Сувом Долу
углавном везују за одметничке дружине међу православним становништвом,
а забележено је и казивање о групном певању уз овај тип тамбуре. Код
13
муслиманског становништва Сувог Дола тамбура није забележена ни на
терену ни кроз историју као део традиције.
Шупље свирале су веома распрострањени и чврсто укорењени музички
инструменти на тлу средњовековне Србије и Бугарске. Карактеристичне за
крајеве у којима је овчарство примарна привредна грана, оне се у народној
терминологији називају и „овчарске свирале“. То су шупељка и кавал.
Представу шупље свирале типа шупељке налазимо на фрескама Краљеве
цркве (1313/1314) која је посвећене Светом Јоакиму и Ани, Богородичиним
родитељима. Ту на сцени Христовог рођења пастир држи кратку свиралу без

13 Казивање Комнена Поповића из Сувог Дола, забележено у Сувом Долу 10.
августа 2007. године у току теренског рада аутора.