Page 172 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

172 Д. Поповић, Континуитет народних музичких инструмената Сувог Дола...

инструменте. На левој страни композиције видимо човека који свира бубањ,
укосо постављен и окачен о његов врат. Бубањ је стандардне величине, а
пречник ваљка је једнак ширини инструмента. Обручи на којима се налази
кожа повезани су канапом по принципу цикцак, док на страни до свирачеве
десне руке видимо две затегнуте паралелне жице које се пружају преко средине
инструмента. На канапима се могу уочити кружићи који подсећају на „омчице“
које су највероватније служиле за доштимавање инструмента. Свирач у десној
руци држи маљицу која је повијена на врху док у левој руци такође држи
маљицу окренуту надоле. Представу бубња видимо и на фреско-сликарству
манастира Лесново између Кратова и Злетова, задужбини српског властелина
Јована Оливера, који је манастир приложио манастиру Хиландару.

Детаљ сцене „Стихира св. Јована Дамаскина на Успење“ из Богородице Љевишке,
1307–1309. (лево), детаљ сцене „Ругање Христу“ из Старог Нагоричина, 1317–1318.
(у средини), детаљ сцене „Коло“ из манастира Леснова, 1349. (десно).

У српском фреско-сликарству бубањ је приказан и на сценама фресака
још неких манастира: Каиново потомство, Ругање Христу – Дечани (1335–
1350), Ругање Христу – Андреаш (1389), Ругање Христу – Полошко (14.
век), 150. псалм – Свети Спас у Кучевишту (14. век), Стихира св. Јована
Дамаскина на Успење – Св. Софија у Охриду (14. век), Ругање Христу –
Јошаница (14–15. век), Ругање Христу – Бањани (1549), Свадба у Кани –
Морача (1577–1578), Ругање Христу – Св. Никола у Великој Хочи (1577),
Ругање Христу – Света Тројица у Пљевљима (1595) и тако даље. Бубњеви
се помињу и у Светом писму у Другој књизи Мојсијевој (15; 20): И Марија
пророчица, сестра Аронова, узе бубањ у руку своју, а за њом изидоше све
жене с бубњима и свиралама (Pejović 2005: 45, 88–89).