Page 177 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

Новопазарски зборник, 43/2020, стр. 169-184 177

проширења на самом дну, за разлику од свирала које се шире ка дну на неким
сценама Христовог рођења. На свирали се уочава шест отвора, али не можемо
знати да ли испод руке која држи свиралу постоје отвори. 14

Детаљ са сцене Христовог рођења из Краљеве цркве у Студеници, 1313–1314.
(лево) и свирач на свирали „од пиринча“ Васо Величанин из Сувог Дола.

Назив ове свирале је старословенског порекла и везан је за његове
морфолошке карактеристике, односно означава да је инструмент целом
дужином шупаљ. У Метохији, на југу Србије и код православног становништва
у Македонији ова свирала је позната под називом шупељка или шупелка. У
југоисточној Србији (Сврљиг, Пирот, Цариброд) свирале типа шупељке и
једноделног кавала познате су под називом цевара – цовара. Српски назив
„цеваница“ за кост голењачу (лат. oss tibia) подсећа на цевницу – средњовековни
дувачки инструмент. Постоје примери овог инструмента „коштане флауте“ од
цеванице, који се срећу код Срба и Албанаца. Примере флаута од кости налазимо
и у Италији, Француској, Мађарској и још неким земљама. Према етимологији
речи, руско „цевка“ значи и кост од птице док украјинско „цивати“ значи
14 Покушавајући да наративношћу опише сам инструмент, зограф је приказао
стваран број отвора на инструменту. Број приказаних отвора одговара броју шест,
колико иначе имају свирале типа шупељке. Међутим, у овом случају морао је да
их прикаже у неправилним размацима јер рука свирача држи свиралу на њеном
средишњем делу, што је онемогућавало да се таачан број отвора прикаже у правилним
односима. Покушавајући да наслика суштину, зограф често не води рачуна о реалном
моменту покушавајући да самим обликом инструмента и бројем отвора прикаже
његове морфолошке карактеристике на рачун реалних односа.