Page 179 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

Новопазарски зборник, 43/2020, стр. 169-184 179

инструменту звучност и специфичну боју тона (Закић, Јовановић 2014: 9).
Гласнице су традиционално распоређене тако што је једна на предњој страни,
једна на задњој и две са стране. Представе овог типа свирала такође налазимо
на сценама у црквеном сликарству српских цркава: Христово рођење – Старо
Нагоричино (1317–1318), Христово рођење – Полошко (XIV век), Христово
рођење – Долгаец (1456–1457), Христово рођење – Поганово (1499), Христово
рођење – Црква св. Тројице у Пљевљима (1595), Свадба у Кани – Ново Хопово
(1608), Христово рођење – Јекса (1620–1621), Христово рођење – Свети
Никола, Драјчићи (XVII век), Пир блудног сина – Бођани (1717).

Сцена Рођења Христовог у Цркви св. апостола Петра и Павла у Тутину (лево).
Свирач на кавалу Миломир Поповић из Сувог Дола (десно).

Свирање на кавалу у Сувом Долу било је традиција искључиво
православног становништва док у традицији муслимана кавал није био у
употреби. Забележено је да су Младен Ђуровић и Вука Нешовић још током
15
османског периода свирали на кавалу. У периоду Краљевине Југославије
и нешто након Другог светског рата свирао га је Димитрије Поповић, а
16
традицију је наставио и Миломир Поповић. Архаичнији начин свирања
овчарских инструмената у Сувом Долу подразумева да се отвори поклапају
средином прстију, без савијања. Приликом свирања кавал се држи мало
17
15 Казивање Јаблана Ђуровића из Сувог Дола, забележено у Сувом Долу 1. октобра
2017. године у току теренског рада аутора.
16 Казивање Васа Величанина из Метикоша, забележено у Метикошу 10. фебруара
2017. године у току теренског рада аутора.
17 Свирање на старински начин, осим овчарских свирала, примењује се и на
гуслама. Према казивању старијих Суводолаца, раније нико није свирао јагодицама
полусавијених прстију, већ средином прстију.