Page 175 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

Новопазарски зборник, 43/2020, стр. 169-184 175

тела инструмента види се отвор. Девојка држи инструмент косо надоле
левом руком скраћујући жице док десном трза при дну тела инструмента.
Упоређујући тамбуру која је била заступљена у музичкој пракси у Сувом
Долу и тамбуру из Богодице Љевишке, уочавамо сличност како у броју жица
тако и у облику. Наиме, у народном музицирању у Сувом Долу забележена
је искључиво двожица тамбура, коју видимо и у Богородици Љевишкој.
Крушколики облик тамбуре из Богородице Љевишке сличан је облику
тамбуре која се користила у музичкој пракси становника Сувог Дола с тим
што је тело тамбуре из Богородице Љевишке мало веће у односу на тамбуру
из народне музичке традиције Сувог Дола.
12
Разне врсте тамбура су осликане како пре доласка Османлија на Балкан
тако и током османског периода, па их, осим у Богородици Љевишкој, има у
Леснову између Кратова и Злетова (1349), Цркви Свете Софије у Охриду (14.
век), Старој цркви у Смедереву (16. век), Цркви Јована Претече у Слепчи (16.
век), манастиру Трескавац код Прилепа (16. век), манастиру Ново Хопово на
Фрушкој гори (1608), манастиру Свети Ђорђе поред села Полошко (1609),
Свети Димитрије код Соко Бање (1630) и тако даље (Pejović 2005: 101, 295–300).

Детаљ сцене „Стихира св. Јована Дамаскина на Успење“ из Богородице Љевишке,
1307–1309. (лево), двожица тамбура из Сувог Дола (десно).

12 Као референцу за поређење са тамбуром из Богородице Љевишке узет је тип
тамбуре који је коришћен у Сувом Долу током 19. и 20. века, а који је сачуван до
данас. Није искључено да је тај тип тамбуре коришћен и раније, али је до данас
највероватније доживео извесне промене сачувавши основне елементе по којима је
препознатљив, а то су облик и две жице.