Page 120 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

120 Ж.Р. Андрејић, Краљевство Стефана Немање II Првовенчаног...

Међутим, Мутимир и његова браћа су се после тога завадили. У том
сукобу је победио Мутимир, ухватио је Стројимира и Гојника и предао их кану
Борису, а код себе задржао Гојниковог сина Петра. Петар је успео да побегне
и нађе уточиште код Хрвата. Ово протеривање је извршено после 880. године
пошто је Петар био рођен 870-874. године, па је као дете задржан (Андрејић
2007: 159). Благојевић сматра да је Мутимир осигурао подршку Бугарске још
пре него што је ушао у сукоб са браћом. „Једино се овом чињеницом може
објаснити зашто је своју млађу браћу предао на чување бугарском кнезу и
зашто је овај то прихватио. Неузнемираван од Бориса, Мутимир је владао
до смрти 891-892.“ Порфирогенит каже: „Пре наведени брат у Бугарској,
Стројимир, (реч је о његовом протеривању) имађаше сина Клонимира, кога
Борис ожени Бугарком. Од њега се роди у Бугарској Часлав.“ (Атлагић,
Милутиновић 2002: 70) Дакле, пре протеривања Стројимира и Гојника,
Клонимир је већ био у Бугарској, а то значи да је тамо упућен као дете и када
је достигао одређено доба, ожењен је неком знатном Бугарком. Клонимир је
3
вероватно један од оне двојице „робова“ који су дати Бугарима нешто после
863. године. Стројимир и Гојник су били протерани после 880. године, када
је Клонимир већ био пунолетан и ожењен. Највероватније је да су са њима
били прогнани и неки њихови привржени жупани. У изгнанству (у Бугарској)
„Стројимир је провео остатак живота“.
После Мутимирове смрти (891-892) завладао је његов најстарији син
Прибислав. Он је владао кратко, јер му је власт преотео брат од стрица Петар
Гојников. Сада су се у хрватском избеглиштву нашли Прибислав и његова браћа
Бран и Стефан. На бугарски престо је 893. године дошао Симеон. Уз помоћ
Хрвата, Петра је напао Бран 895-896. године, али је заробљен и ослепљен. Две
године касније Петра је напао Стројимиров син Клонимир који је успео да
заузме град Достиник, али је у следећим борбама страдао (897-898).
Српски кнез Петар се одржао на власти и чак склопио кумство са каном
Симеоном. Пошто је Петар стао на страну Византије у њеном рату против
Симеона (913-917) који је у међувремену крунисан за цара, Бугари су послали
војску на челу са Павлом Брановим и на превару заробили Петра кога су одвели
у Бугарску, где је у заточеништву и умро. Пронађен је печат кнеза Петра из IX-X
века са натписом: „ (У име Оца и Сина и Светога Духа) Петру архонтос Диоклиа,
Амин“ (Schlumberger 1884: 20). Павле је владао само три године (до 920) јер га је
напао његов брат од стрица Захарија, који је до тада живео у Цариграду. Павле
је успео да зароби Захарија и да га преда Бугарима. Пошто је и Павле прешао на

3 Своједобно је Панта Срећковић тврдио да је Клонимир рођен у Бугарској после
прогона Стројимира, односно после 880. године. Клонимира је оженио бугарски кнез
Борис неком знатном Бугарком која му роди сина Часлава. Стројимир је „вероватно
умро у Блгарији“ и Часлав је остао сироче (Срећковић 1882: 3, 48). Са овим се слаже
и мишљење Златарског (Златарски 1971: 39). То би значило да је Клонимир у време
смрти 897-898. имао једва 17 година, да је већ био ожењен и да је добио сина Часлава.