Page 124 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43
P. 124

124              Ж.Р. Андрејић, Краљевство Стефана Немање II Првовенчаног...


               Саганек) закуну... да Радослав и његови наследници владају... Тада Радослав
               искупи род, оде и уђе у Травунију и победи је и заузме: и после уђе у Хум и
               освоји га.” Касније се Михајло завади са Радославом и рашким жупаном и због
               те свађе Михајло почини „највећи грех пред Богом; погази заклетву...” Михајло
               је  имао  седам  синова:  Владимира,  Пријаслава,  Сергија,  Дерију,  Гаврила,
               Мирослава и Бодина, а из другог брака са грчком принцезом, сродницом цара
               Мономаха,  имао  је  још  четири  сина:  Доброслава,  Петрислава,  Нићифора  и
               Теодора. Срећковић наводи у вези са  Локрумским исправама ˗ за које је касније
               утврђено да су фалсификат на власништво, али су личности по свему стварне да
               би се дала јачина фалсификату ˗ да Михајло има и кћер Тихославу, чија је кћер
               Бела била калуђерица (Срећковић 1884: 412). Михајло „освоји жупанију Рашку”
               и предаде је на управу сину Владимиру (Исто, стр. 348).
                     Краљ Михајло је свог сина Бодина послао у Призрен у помоћ Ђорђу
               Војтеху,  који беше подигао устанак од Видина до Скопља. Бодин је у бици на
               Косову код места Пауни поражен и заробљен. Упућен је у Цариград, а потом у
               Антиохију, одакле га је отац ослободио уз помоћ млетачаких трговаца. Бодин
               је признат и за цара Бугарске под именом Петар Бодин. Михајло је Бодину
               „поново поверио ранију власт”, за коју се не зна каква је и у ком делу земље.
               Бодин се оженио Јаквинтом из норманског Барија око 1081. године. После
               очеве смрти завладао је Босном и Рашком, а са запада су га ословљавали
               „Бодин, преславни краљ Словена”. У Рашкој је поставио на власт двојицу
               дворских жупана ˗ Вукана и Марка, а у Босни Стефана. Византинци су успели
               да у једној крвавој бици победе и по други пут заробе Бодина. Није познато
               када и на који начин је поново ослобођен, али се вратио на власт пре 1091.
               године, а  1097. је у Скадру пријатељски дочекао крсташе који су кренули на
               Исток преко Далмације на челу са грофом Рајмондом Тулуским. Дукљанин
               каже да је Бодин дуго владао у сталним свађама са својим стричевићима, од
               којих је Бранислава и Градислава са сином Предихном пред капијом града
               Скадра дао јавно посећи (Исто: 412).
                     Овде  се  због  много  података  мора  поново  рећи  да  је  Бодин  имао
               многобројну браћу од оца краља Михајла: Владимира, Пријеслава, Сергија,
               Дерију, Гаврила, Мирослава, Доброслава (краљ), Петра, Нићифора и Теодора.
               Краљ Бодин је са Јаквинтом имао синове: Михајла, Ђорђа (краљ), Аргирица
               и Тому. Бодин је имао четири рођена стрица: Гоислава (убијен), Саганека,
               Радослава (краљ) и Предимира (убијен). Краљ Радослав је имао бројне синове
               и кћери: Бранислава, Градислава, Хвалимира, Стањихну, Кочапара (краљ),
               Гојислава, Доброслава и Печенега. Бодинов брат од стрица Бранислав је имао
               синове: Предихну, Петра, Градихну (краљ), Тврдослава, Драгихњу, Драгила
               и Грубешу (краљ). Краљ Градихна је био ожењен сестром Стефана Немање и
               са њом имао синове: Радослава (кнез), Лобара (Иваниш) и Владимира. Један
               од његове браће ˗ Драгихна има синове: Првоша, Грубишу, Немању и Сирака
               - Страцимира и са њима се завршава Летопис попа Дукљанина.
   119   120   121   122   123   124   125   126   127   128   129