Page 117 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

Новопазарски зборник, 43/2020, стр. 111-140 117

После тога обрати сав бугарски народ... краљевство преузме његов син по
имену Светопелек... Кад је прелазио преко краљевства краља Светопелека...
По његовом приповедању поверова краљ Светопелек у Христа и покрсти се
заједно са целим својим краљевством... опростивши се (Константин Кирил)...
отпутује у Рим.“ (Perčić 1999: 46-47). Имајући у виду да је Константин боравио
у Сирмијуму и код владара Моравске, до покрштавања Срба Морављана
дошло је убрзо после покрштавања Бугара, за време папе Стефана а пре смрти
цара Михајла. Срби Морављани су крштени највероватније 866. године.
Имајући у виду Порфирогенитов извор о крштењу Хрвата и Срба, долази се
до сазнања да су се Срби у тзв. Загорју – континенталној Србији крсти после
Срба Морављана, у време папе Стефана VI и цара Василија I (870-880).
Из Бугарске је у Мораву 863. године стигао св. Методије. Кедрин
тврди да је Методије бивши византијски живописац бугарског цара Бориса
и у време његовог крштења слика његова дела (Добровски 1825: 60-61).
Методије је од стране римског папе Адријана II (867-872) био посвећен за
епископа 868. године и послат у Моравију, где је боравио са седиштем у
Београду. Тврди се и да је Доњопанонски кнез Коцељ поставио Методија за
архиепископа Паноније при столу Светога апостола Андроника. И папа Јован
VIII 879. године Методија ословљава архиепископом Паноније. За епископе
Сирмијума се понавља тврдња да је њихов први архијереј св. Андроник. Папа
Јован VIII 880. године Методија ословљава архипескопом Моравске цркве
(Исто: 62-64). Међутим, ни после путовања у Цариград (881-882) Методије
није успео да створи трајну словенску црквену организацију. Умро је у
Морави – Сирмијуму кнеза Светоплука 889. године (Андрејић 2016: 18, 29).
У то време је папа Јован VIII тражио од кнеза Мутимира да се врати под
утицај Панонске дијецезе имајући у виду обновљену Методијеву Панонско-
сремску архиепископију. Уколико је у питању српски кнез Мутимир,
савременик папе Јована VIII, то претпоставља да је и у „крштену Србију“
стигао Методијев мисионарски рад. У складу са претходним, примећено је
да најмлађи син кнеза Мутимира има хришћанско име Стефан, као и синовац
Петар. То значи да су кнез Мутимир и његов брат Гојник већ били хришћани
(Ћирковић 1994: 151-152). Према нашим схватањима, Стефан и Петар
су били рођени 847-848. године, а то би значило да је до крштења Србије
дошло у време власти кнеза Властимира (Андрејић 2011: 90). Крштење
Властимира и његових синова и унука могло је доћи у то време ако се има у
виду византијско посланство пустиножитеља Николе и Неофита из IX века.
Када су се вратили од „Трибала“, у Драми их је срео Герман (цариградски
патријарх) (Свети) (Dujčev 1961: 53-60). Збуњује чињеница да је св. Герман
био патријарх у првој половини VIII века (715-730). То је време власти над
Србима неименованог кнеза, оца кнеза Вишеслава. Вишеслав је владао од
око 776. до око 800. године и једини је међу јужнословенским владарима у
периоду VIII-IX века кога извори познају под тим именом.