Page 118 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

118 Ж.Р. Андрејић, Краљевство Стефана Немање II Првовенчаног...

Анализирајући писмо папе Јована VIII упућено кнезу Мутимиру у коме
га прекорева и за неканонски постављеног епископа и непокорно свештенство
и тражи да цркву своје земље потчини дијецези Паноније онако како су његови
преци били потчињени престолу апостола Петра, долази се до закључка да су
Срби имали неку врсту црквене самосталности пре мисије Ћирила и Методија.
То упућује да их папа опомиње јер су присталице патријарха Фотија. То би
био посредан доказ да су Срби још од цара Ираклија имали архиепископа
постављеног из Рима. Уочавајући археолошки истражене цркве у Рашкој и
Дукљи из IX века које имају епископске престоле у олтарским апсидама, ова
тврдња се још више поткрепљује (Јанковић 2007: 220-221).
Данас је актуелизовано мишљење да је крстионица „словенског“ кнеза
Вишеслава низом манипулација и грешака приписана извесном хрватском
кнезу иако ниједан под овим именом није постојао. Крстионицу је наручио
„Јован презвитер у време кнеза Вишеслава и то у част св. Јована Крститеља
да слави њега и његовог штићеника“. Данас преовладава мишљење да је
у питању владар неких кнежевина у источном делу Јадранског приморја
(Паганије, Захумља, Травуније, Дукље или Србије) из IX века и да је за њега
у Венецији клесана ова крстионица (Klaić 1972: 197-198; Jakšić 2006: 40-45).
Према стилу израде, крстионица се хронолошки ставља у крај VIII и почетак
IX века, а кнез Вишеслав у крај VIII века (Karaman 1960: 107-109; Beloše-
vić 1997: 132-136). На бази аналогије украса стубића са крстионице кнеза
Вишеслава и стубића пронађеног у цркви на Превлаци код Тивта постоји
тврдња да се налазила уз северни зид цркве која је била саборни храм кнеза
Вишеслава (Јанковић 2007: 100-102) и претпостављено је да је кнез Вишеслав
имао резиденцију на Превлаци као и да је у то време Зета престона земља
читаве Србије (Исто: 211).
Произилази да су Срби од 628. године до времена византијског
цара Василија I (867) били под духовним утицајем Римске цркве. Такође,
произилази и да су Срби у време Ираклија укључени у постојећу црквену
организацију. Папа Јован X (914-928) у свом писму краљу Хрвата и војводи
Захумљана тврди да су Словени одавно крштени, далеко пре Саксонаца
(крштених 827-844) (Византијски извори III 1966: 97).
Чини се да су Срби у време Светоплуха – Светопелека и св. Методија
у својим земљама и кнежевини имали устројену црквену организацију. На
основу натписа на крстионици у коме се свештеник Јован позива само на
кнеза Вишеслава, а не и на византијског цара, произилази да је Србија у
то време независна. То би значило и да је кнез Вишеслав био овенчани –
крунисани владар у цркви сопствене државе. Свештеника Јована је морао
посветити епископ или архиепископ државе кнеза Вишеслава. То је разлог
и бележења српских владара по имену од Вишеслава. Ако је постојала нека
помесна српска црква, њено средиште је морало бити у Дукљи (Јанковић
2007: 219).