Page 123 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

Новопазарски зборник, 43/2020, стр. 111-140 123

– Војислав са својим синовима да преузме власт. Уследио је рат у коме је
ослобођена земља и задобијене територије на истоку све до Топлице. Потом
је једну војску упутио „у правцу истока“ до места Вурање – Врање да тамо
чека. А он „сам пак са сином својим Радославом навали на западне стране...
А Радослав (у бици)... стигне до војсковође... посече га мачем... Над Грцима
је тога дана извршено велико сатирање и покољ ...“. Византијски цар је успео
да придобије жупана Рашке, бана Босне и кнеза Хума и Захумља, а са источне
стране је упутио војску из Драча према Бару. Ова војска је од Срба нападнута
код Папратне док је логоровала у току ноћи и потом била сатрвена. После тога
је кнез Војислав упутио војску на челу са сином Гојиславом против хумског
кнеза Љутовита, који је заузео Травунију. После победничког двобоја са
Љутовитом и његова војска је савладана (Perčić 1999: 75-81). Постаје очигледно
да је Војислав подбуњивао народ док је био у служби византијског цара и да су
му се придружили Срби у источној земљи, све до Јужне Мораве. Јасно је да се
већ 1040. године део Морављана побунио и ушао у састав Србије.
Живковић јасно упозорава на Попа Дукљанина који каже да је српски
краљ Михајло послао синове Бодина и Владимира да заузму Рашку, а пошто су
то учинили, предали су је на управу брату Петриславу. То се догодило између
1067. и 1071. године, у време власти цара Романа IV Диогена. „Бугари“ су од
Михајла тражили да им пошаље сина Бодина за владара. Дошло је до велике
битке код Призрена, а потом су устаници заузели град. Бодин и Петрило са
српским ратницима и устаницима и Ђорђе Војтех са својима срели су се у
Призрену. Ту је Бодин извикан за цара са титуларним именом Петар. Војска
је подељена на три дела. Први део се са Петрилом упутио ка Охриду, Бодин
је кренуо ка Нишу, а Војтех ка Скопљу. После заузимања Охрида, Петрило
је напао Касторију, али је био поражен. Када је нападнут, Војтех је без борбе
предао Скопље. Бодин је освојио Ниш, а потом је „уништавао све што је стигао,
пљачкао и злостављао све оне који га нису примали или му се нису покоравали“.
Очигледно је да је један део становника остао веран царству. Бодин се упутио
ка Скопљу, али је упао у заседу на Паун пољу код данашњег Урошевца. Његова
војска је поражена, а он заробљен (Исто; Андрејић 2016: 55).

*
У време пред долазак на власт краља Михајла (1046-1081) његов
најстарији брат Гојислав био је глава куће и са најмлађим братом Предимиром
владао је Травунијом. У суседном Хуму владају Љутовитови синови Мирослав
и Страшимир. Љутовит је изгубио мегдан са Гојиславом и од последица
задобијених рана је умро, што је изазвало мржњу. Непријатељи изазову побуну
у време болести Гојиславове и убију га у постељи, а његовом брату Предимиру
одсеку главу. Преостала браћа ˗ Саганек, Радослав и краљ Михајло ухвате
убице и „у мукама и најгрознијом их смрћу поморе”. После тога је организован
државно-црквено-народни сабор на коме се „Радославу оба брата (Михајло и