Page 125 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43
P. 125

Новопазарски зборник, 43/2020, стр. 111-140                         125


                     Пре  добијања  краљевске  круне  од  папе  српски  кнез  Михајло  је
               имао византијску титулу протоспатора, коју је добио од византијског цара
               Константина  IX  Мономаха  1052.  године.  Војислављеви  синови  Михајло  и
               Радослав су краљевска права и заставу св. Петра добили од римског папе.
               Кнез Михајло је добио круну из Рима нешто пре 1077. године. Круне од папе
               су 1075. и 1076. године добили руски, пољски и хрватски кнезови. Михајло је
               добио круну из Рима пре 1078. године после неуспешног устанка на простору
               Мораве, који је водио његов син Бодин са Ђорђем Војтехом. Када је Бодин
               дошао на власт у Србији, од цара Алексија I Комнина (1081-1118) добио је
               звање протосеваста, при чему је добио признање и титуле краља у форми
               „ексусијастис“. Краљ Бодин је још једном био заробљен од стратега Јована
               Дуке (1085-1090) и заточен у Цариграду.
                     Када је умро краљ Михајло 1082. године, старац Радослав са осам синова
               и четири кћери „радосно предусретну свога синовца Бодина” и његову војску и
               призна га за краља. Када је умро, бивши краљ Радослав са великим почастима
               буде сахрањен у манастиру св. Петра у Пољу код Требиња исте године (Исто:
               383).  После  измирења  са  синовима  краља  Радослава,  Бодин  улази  у  Рашку  и
               постави у њој на власт два жупана ˗ Вукана и Марка,  који се у изворима појављује
               и под именом Miro, из чега је Срећковић извео закључак да се он зове Мирослав
               јер  је  грешком  преписивача  Летописа  попа  Дукљанина  означен  као  Марко.
               За Мирослава (Марка) већ је била удата Marciuicii, кћер краља Бодина, за коју
               Срећковић каже Рикатина Мирослављевица. За Бодиновог сина Владимира била
               је удата кћер жупана Вукана (Исто: 412, 414). У то време Бодин је поставио на
               власт у Босни извесног Стефана (можда некога од своје браће титуларног имена).
               Срећковић тврди да се Вукан оженио ћерком Стефана, бана Босне (Исто: 404).
                     По неким историчарима, жупан Вукан је Бодинов дворанин, а његов брат
               Марко (Мирослав) зет краља Бодина (Синиша 1892: 3). Кукуљевић на једном
               месту каже: „Вуканов сестрић Стефан Вукан га је наследио на престолу.“ (Kukulje-
               vić Sakcinski 1881: 110). То би значило да је сестра Вуканова била удата за Марка,
               а то не може бити тачно јер су Вукан и Мирослав (Марко) браћа. Зна се да је
               Вуканова ћерка, не помињу се његови синови, била удата за Владимира, синовца
               краља Бодина. Владимир је имао сина Михајла за кога архиепископ барски Гргур
               каже (1170-1180) да је нападнут од ујака. Ти његови ујаци су Стефан Немања и
               његова браћа, а пошто је Вуканова ћерка мајка Михајлова, значи да је Немања њен
               брат. Из тога следи да је Вукан отац Стефана Немање (Станојевић 1930: 4). Било
               је то у време Немањиног напада на Бар који није могао очекивати помоћ од кнеза
               Радослава, јер је он „потиснут од ујака”. То опет значи да је Немањина рођена или
               нека друга сестра заправо мајка кнеза Михајла. Међутим, Немања и његова браћа
               нису Михајлови рођени ујаци, већ ујчевићи. И овај податак нам даје на знање да
               је Немањин отац неко од потомака жупана Вукана или Марка ˗ Мирослава. Сину
               Градихњином, кнезу Радославу, Немања јесте рођени ујак. Немањина сестра је
               била удата за дукљанског краља Градихну по родословима н.н. Рашанка. Уз помоћ
   120   121   122   123   124   125   126   127   128   129   130