Page 122 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43
P. 122

122              Ж.Р. Андрејић, Краљевство Стефана Немање II Првовенчаног...


               Часлава, који је владао до 971. године. Крајем X и почетком XI века међу
               цариградском аристократијом јавља се породица Сервлијас – „од Србије“,
               која  се  истицала  својим  великим  богатством.  „Нема  довољно  података  за
               закључак да она потиче управо од ‹кнежева од Србије›.“ (Коматина 2018: 26).
                     Босна је, каже Мргић а што није спорно, сукцесивно улазила у састав
               Самуилове  државе  (998-1014),  Византије  цара  Василија  II  (о.  1018-1025),
               Дукље кнеза Војислава и краља Бодина (XI-XII век). Краљ Бодин је у Босну
               за жупана упутио Стефана Бодина 1082-1985. године, чије је седиште било
               у  жупи  Босни.  Његови  потомци  би  могли  бити  „митични“  жупани  –  бани
               Вукмир и Крешимир (Андрејић 2007: 130-131). Босна, као и Рашка, у време
               цара Манојла Комнена је у саставу Византије (око 1166), а њен вазал ће бити и
               бан Кулин. Дакле, Босна је још увек била потчињена Србији, а та повезаност ће
               трајати све до доласка на власт банова династије Котроманић од 1232. године.
                     Краљ Бодин је у Рашку упутио жупане Вукана и Марка, чији ће потомци
               њоме стално владати, а потом и читавом Србијом, искључујући Босну која се
               осамосталила и на крају завладала и западним српским крајевима.

                                                  *
                     На простору „континенталне“ Србије подигнута су два устанка на челу
               са Стефаном Војиславом ˗ први 1034-1036, а други 1039-1040. године. Он је
               у изворима познат као „Травуњанин Србин“. По свему судећи, био је потомак
               травунских  кнежева  који  су  пореклом  од  кнеза  Крајине  и  кћерки  српског
               кнеза Властимира из IX века. Његов отац Драгомир је био кнез Травуније и
               Захумља, а мајка кћер рашког жупана Љутомира (Андрејић 2011: 90-91).
                     Стефан Војислав је створио јединствену државу на простору Србије
               (Босне и Рашке), Дукље, Травуније и Захумља. Скилица каже да је Стефан
               Војислав, архонт Срба, „пре кратког времена побегао из Цариграда и заузео
               земљу Срба... и заузео илирске планине и Трибале и Србе и околна племена“
               и приграбио „десет кентенарија злата“ из византијског брода који се разбио о
               „илирске обале“. Пошто је Војислав одбио да врати злато, византијски цар је
               послао војску на Србе, али је она поражена. Упућена је нова велика војска под
               командом архонта Драча патрикија Михајла, која је упала „у земљу Трибала“.
               Ова војска је несметано пљачкала пределе земље, а до сукоба је дошло тек у
               теснацима на њеном повратку. Срби су страховито поразили и ову војску тако
               да је убијено 40.000 војника и 7 стратега (Византијски извори III 1966: 156-
               162). Занимљиво је да се помињу народи ˗ Трибали, Срби и околна племена.
               Сматра се да су Трибали исто што и Срби Морављани, а остаје нејасно која су
               то околна племена и да ли су у питању, такође, Срби. Навођење ових народа и
               племена јасно упућује на то да су у питању најмање три територије.
                     Поп  Дукљанин  Стефана  Војислава  зна  као  Доброслава,  који  је  са
               синовицом  цара  Самуила  имао  петорицу  синова:  Гојислава,  Михајла,
               Саганека, Радослава и Предимира. Када је избио устанак, позван је Доброслав
   117   118   119   120   121   122   123   124   125   126   127