Page 115 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43
P. 115
Новопазарски зборник, 43/2020, стр. 111-140 115
Међутим, у нашој и страној историјској науци остало је потпуно
непримећено да Дукљанин помиње још једну Србију. Ову Србију Дукљанин
помиње на првом месту као покрајину која је у сливу река које теку у правцу
севера и утичу у Дунав, а не у Саву. Јасно је које реке утичу у Дунав ˗ Велика
Морава, Западна Морава са Ибром, Јужна Морава са Нишавом и Топлицом,
Млава, Пек и Тимок. Постаје јасно да је у питању Моравска Србија. Најстарији
помен балканских Мораваца и архонтије Мораве сачуван је у анонимном
спису Баварског Географа 817. године. И арапски писац Ал Масуди 940-950.
године каже да за Србима иде племе Морава. Морављани су око себе окупили
Бодриће, Браничевце, Кучане и Тимочане и формирали своју кнежевину. Они
су сматрани Србима ако се има у виду да је тема Морава преименована у тему
Србија. Порфирогенит за Мораву, као и за Србију, не наводи које су њене
жупе. Из неког разлога нема ни описа обима кнежевине Мораве. Кнежевина
Морава је обухватала оптимално простор од Западног Срема, јужне Бачке
и јужног Баната до Скопске Црне Горе и Шар планине на југу. У питању су
земље Срем, Кучево, Браничево, Тимок, Моравице, Раса, Топлица, Нишава са
Врањем, Хвосно, Липљан и Призрен (Андрејић 2016: 61, 241).
Дакле, постаје јасно да се на западу Срби и Србија граниче са Хрватима
и Хрватском, на северу са Славонијом и Славинима, а на истоку са Србијом
˗ Моравом и Морављанима. Када се каже да се Србија граничи на истоку са
Бугарском, то не значи да се етнички граничи са Бугарима. Пошто се Србија
простире на истоку до Лаба (и Раса), то значи да је то граница са Српском
Моравом. Из извора се не да закључити где је још источније била граница
Мораве са примарном Бугарском. Ако се има у виду да су и Тимочани били
у савезу са Моравцима, граница на истоку била је на линији река Искар –
планина Бојана (Исто: 12).
Дукљанин помиње Босну, Срем и Рашку, које су очигледно под
врховном влашћу Србије кнеза Часлава. Осим кнеза Часлава, помињу се и
неименовани жупан Рашке, дрински и рашки жупан Техомил и кнез Будислав,
али се не помиње име његове земље. Имајући у виду где су српске земље
којима влада Часлав ˗ Дукља, Босна, Захумље, Травунија, Конавли, потом
Срем и Рашка, јасно је да кнез Будислав влада неком земљом источно од
ових земаља. Тамо, у тој кнежевини родио се и живео и будући рашки жупан
Техомил. Из Дукљаниновог сведочења се види и да у ратним догађајима
1
између кнежевине Србије и Угара не учествује кнез Будислав. Очигледно је
да Будислав и Моравци (Бодрићи ˗ Браничевци, Кучани) и Тимочани нису
1 Пре него што је отишао кнезу Чаславу, Техомил је „чувао стада оваца код некаквог
кнеза коме је било име Будислав“. Овај кнез „Будислав свагда је ишао са њим у лов. Једном
у лову Тихомиљ нехотице удари штапом једну кучку по имену Палузија, и она цркне. И
обузет страхом, јер ју је кнез веома волео, утекне и дође Чаславу, који га одмах прими.“.
(Perčić 1999: 56-57) Према Срећковићу, угарским трупама које су поразиле кнеза Часлава
у Срему (Мачва) командовао је кнез Удислав – Будислав (Срећковић 1882: 2, 31, 40-41).