Page 114 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43
P. 114
114 Ж.Р. Андрејић, Краљевство Стефана Немање II Првовенчаног...
и Роман шаљу страним владарима. Наводе се и архонти јужнословенских
племена и земаља ˗ Срба, Захумљана, Конављана, Травуњана, Хрватске,
Дукље и Моравије (Исто: 78).
О најстаријим српским земљама говори и Дукљанин. Он каже да је један
од раних српских владара по имену Светопелек, који је владао у време римског
папе Стефана (VI) 885-891. и византијског цара Михајла (III) (Исауријанца)
856-867. године, према старим папским и византијским повељама пописао
међе и границе својих покрајина и области (Perčić 1999: 48). Дукљанин не
помиње да су у време папе Стефана владали Василије (867-886) и Лав VI
Мудри (886-912). Светоплук је, према садржају старих повеља које је добио и
прочитао на сабору пред народом, написао своје повеље, поделио покрајине
и области, одредио међе и границе, и то на следећи начин: „по току река, које
теку са планина и утичу у море према југу, назва Приморје; реке пак које
теку са планина у правцу севера и утичу у велику реку Дунав (реку Сурбију)
назва Србијом. Затим подели Приморје у две покрајине: од места Далме, где
је тада боравио краљ и одржавао сабор, до Валдавина (Винодола) назва Бела
Хрватска... Исто тако од истог места Далме до града Бамбалоне, који се сада
зове Дирахиј (Драч), назва Црвеном Хрватском... Србију пак, која се зове и
Загорје, подели у две покрајине: једна од велике реке Дрине у правцу запада
све до планине Пине (Борове), коју још назва Босном, другу пак од реке Дрине
у правцу истока све до Лапије (Лаба) и Лабеатског језера (Скадарског), коју
назва Рашком.“ (Исто: 50-51).
Рашка се на истоку граничила са кнежевином Моравом, а на западу
са Босном. Према Дукљаниновој подели, Босна се на западу граничила са
Хрватском и њеним источним жупама (Цетина, Имота, Дувно, Плива, Псет
и Крбава) и реком Уном. Њена северна граница била је река Сава. Дукљанин
каже да је Светоплук према рекама поделио краљевину на области одн.
земље. У свакој области је поставио на власт војводе „од своје браће по крви“,
којима су били подређени жупани и сатници. Јасно је да више жупа чине
једну земљу (Исто: 51).
Што се тиче Дукљанинове Србије, која се зове и Загорје, и њене поделе
на две покрајине ˗ Босну и Рашку, мишљење је опште позитивно. Српске
„приморске земље“ јесу: Дукља, Далмација (Паганија), Травунија и Хум,
а континенталне: Рашка и Босна. То су најстарије српске земље. Поимање
свесрпске (континенталне) земље и приморских (српских кнежевина) осведочено
је и много касније у титулатури Стефана Немање II Првовенчаног: „сверпске
земље и поморске“. Имајући у виду да је Стефан Првовенчани крунисан према
„првом оточаству краљевства“, односно по узору на прве српске краљеве XI-XII
века (Михајла, Бодина, Радослава, Доброслава, Кочапара, Грубешу, Градихну и
Ђорђа Бодина), то значи да су и они позивали на право на „све српске земље и
приморске“. То свакако важи и за кнеза Часлава и његове претходнике ˗ Петра,
Мутимира, Властимира и Вишеслава IX-X века.