Page 32 - Zbornik 40

32 Esad Rahić 40/2017

ekonomskih, ni etničkih razloga“. Edvard Kardelj, tada potpredsjednik NKOJ-a je
podržao ovakvu njegovu ocjenu, kao i dobar dio prisutnih.
„Međutim, to sve nije pomoglo, pošto je predlog NKOJ-a bio ishićen kao
čisto političko rešenje, koje je Predsedništvo AVNOJ-a usvojilo većinom glasova. I
posle toga deo političih rukovodilaca Sandžaka smatrao je da je učinjena greška, pa
su apstinirali od sprovođenja takve odluke. Prof. Sreten Vukosavljević, predsednik
i Mirko Ćuković, treći potpredsednik ZAVNO Sandžaka, odbili su da prisustvuju
poslednjem zasedanju ZAVNO Sandžaka, održanom 29. marta 1945, u Novom
Pazaru. Oni nisu ni potpisali ovaj dokument“. 67
Imalo je i indicija od ranije da će Sandžak biti u cjelini dio federalne Srbije. U
vrijeme osnivanja partizanskih divizija, krajem 1942. godine, Vrhovni štab je tražio
od Štaba Treće sandžačke brigade da se izjasni u čiji sastav želi da uđe – u Prvu
srpsku ili Drugu crnogorsku partizansku diviziju. U odgovoru rukovodstva Treće
sandžačke brigade (Vladimira Kneževića Volođe i Rifata Burdžovića Trše) stajalo
je: „Sa vojničke strane, nama je svejedno da li ćemo pripasti srpskoj ili crnogorskoj
diviziji. Međutim, mislimo da je ovo donekle i političko pitanje Sandžaka. Političko
utoliko što treba ocijeniti da li se Sandžak više orijentirao prema Srbiji ili prema
Crnoj Gori. Nama izgleda da je Sandžak više naslonjen na Srbiju nego na Crnu
Goru, pa utoliko bi ova veza imala trajniji karakter, nama se čini da bi bilo prirodnije
da Sandžačka brigada uđe u sastav srbijanskih“.
68
Zanimljiv je i jedan nedovoljno identificirani dokument sa stanovišta njegove
autentičnosti i funkcionalnosti, u kojem su putem grafičke skice prikazane buduće
federalne jedinice u Jugoslaviji. U sastavu Srbije prikazan je Sandžak. Također u
jednoj od verzija Nacrta Zakona o imenu države i državnom grbu Demokratske
Federativne Jugoslavije, na spisku šest federalnih republika pominje se kao prva
„Srbija, Vojvodina i Sandžak“. 69
Na kraju debate je formirana posebna komisija u sastavu: Moša Pijade, Mile
Peruničić i Rade Pribićević. Oni su dobili zadatak da obiđu Sandžak, da čuju mišljenja
građana i da na licu mjesta provjere koliko je pokrenuta inicijativa prihvatljiva, i
da nakon toga podnesu izvještaj. Međutim, ova komisija nije izvršila svoj zadatak,
nema nijednog njenog izvještaja, niti je poznato da je dolazila u Sandžak. 70
Odluka je očigledno donijeta na nekom zatvorenom sastanku, koji javnosti
nije poznat. Zna se samo da je tom sastanku prisustvovao sekretar pokrajinskog
komiteta KPJ za Crnu Goru i Boku Blažo Jovanović, jer je on po povratku na
Cetinje izjavio: „da se prema Sandžaku prihvataju granice iz 1913. godine. Kosmet

67 Slobodan Nešović, Stvaranje nove Jugoslavije 1941-1945, str. 591
68 Hakija Avdić, Rifat Burdžović- život i djelo, Novi Pazar – Bijelo Polje 2003, str. 328; NOR i
revolucija u Srbiji 1941-1945, Beograd 1972, str. 537
69 Zoran Lakić, Jugoslovnski federalizam – Ideje i stvarnost, Marksistička misao, br. 1, Beograd
1988, str. 66-72
70 M. Memić, Zemaljsko antifašističko vijeće Sandžaka u funkciji reafirmacije Sandžaka i
bošnjačkog nacionalnog bića, str. 205