Page 31 - Zbornik 40

40/2017 SANDŽAK TOKOM DRUGOG SVJETSKOG RATA 31

da je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije detaljno proučio sandžačko
pitanje, ponajprije sa aspekta cjelovitosti Sandžaka i rukovodeći se prvenstveno
političkim, ekonomskim i etničkim razlozima predložio da „položaj Sandžaka u
interesu toga kraja, treba riješiti na taj način što bi se srezovi koji gravitiraju Srbiji
pripojili federalnoj Srbiji (deževski, sjenički, pribojski, prijepoljski, štavički i
novovaroški), a srezovi koji gravitiraju u Crnoj Gori – pripojiti ih toj federalnoj
jedinici (bjelopoljski i pljevaljski). 64
U zakonodavnim odborima AVNOJ-a, imalo je i drugojačijih mišljenja.
Predstavnik Crne Gore, Marko Vujačić je predlagao da se Sandžak pripoji Crnoj
Gori – „ako već Sandžak ne treba više da bude posebna administrativno-politička i
privredna oblast s izvjesnom svojom autonomijom“, i da „nije ni politički opravdano
cijepati danas Sandžak, jer to neće, čini mi se, ni tamošnji narod prihvatiti“. Vujačić
je tražio ne samo da se Sandžak u cjelini pripoji Crnoj Gori već i oba Dukađina, tj.
Kosovao i Metohija, naročito Metohija, koja je po njegovom mišljenju i historijski
crnogorska. Na taj način bi Crna Gora kao najmanja federalna jedinica, ne samo
prostorno, već i ekonomski ojačala. 65
I predsjednik ZAVNO Sandžaka, prof. Sreten Vukosavljević, zastupao
je sličan stav: „I ja sam za to da Sandžak, kao samostalna jedinica, ne treba više
da postoji. I to je ovde neosporno. Svi smo s time saglasni. Sandžak kao posebna
jedinica sa svojim Antifašističkim vijećem narodnog oslobođenja Sandžaka, bila
je u svoje vreme, sa puno opravdanih razloga, uspostavljena. I to rješenje bilo je
pravilno u onim uslovima. Bilo je i uspeha, rad je bio pozitivan. Zadaci su izvršavani
i izvršeni. Sad su razlozi za likvidaciju posebne jedinice jači, ali ne vidim zbog
čega se treba tako žuriti. Ne vidim razloge da se ovo ne baš tako nevažno pitanje s
hitnjom na prečac lomi. Pametnije je, mislim, prvo za to sondirati teren, konsultovati
ljude, pripitati narod, pridobiti ga za ono rešenje koje mislimo da najbolje odgovara
narodnim interesima.
To je jedno pitanje. Drugo je: Da li Sandžak treba deliti ili ga treba pripojiti
jednoj od susjednih federalnih jedinica – Srbiji ili Crnoj Gori. Ja sam mišljenja da
se Sandžak ne treba cepati, jer je to ipak celina. To je oblast, to je pojam sa svojim
specifičnim i političkim i privrednim obeležjima. To je istorijski tačno. Tako je i
narodno shvatanje. Zato sam je za rešenje da se – ili ceo Sandžak pripoji ili Srbiji ili
Crnoj Gori, vodeći računa o onome što sam već rekao“. 66
U nastavku rasprave učestvovali su još Moša Pijade, Sreten Žujović, Rodoljub
Čolaković, Edvard Kardelj, dr. Rade Pribićević i Andrija Hebrang. Moša Pijade
je u svojstvu izvjestioca Predsjedništva AVNOJ-a, isticao da su protiv opstanka
cjelovitosti Sandžaka „politički i ekonomski razlozi“. Jer „Sandžak kao pokrajina
ne može dalje ostati kao do sada, jer za to nema više nikakvih ni političkih, ni

64 M. Memić, Zemaljsko antifašističko vijeće Sandžaka u funkciji reafirmacije Sandžaka i
bošnjačkog nacionalnog bića, str.205
65 Slobodan Nešović, Stvaranje nove Jugoslavije 1941-1945, Beograd 1981, str. 590
66 Zoran Lakić, Partizanska autonomija Sandžaka, str. 72-73