Page 122 - Zbornik 39

122 Senad Ganić 39/2016

zapravo bila formula iza koje se, kako se ističe: “krilo pravilo odrešenih ruku tj.
nepostojanje bilo kakvih pravnih obaveza prema tzv. necivilizovanim državama
i narodima. Na taj način olakšana je kolonizacija širokih prostora Azije, Afrike i
Amerike od strane evropskih kolonijalnih sila”. 27
Obrnuto, mnogo toga od napredne pravne misli krasili su islamske uprave
kroz vremena. Tako se danas javljaju i neke oštre reakcije zbog netačnog pred-
stavljanja i potcenjivačkog odnosa uticajne zapadne misli, spram uloge islamske
civilizacije u istoriji pravne misli uopšte. Tako Nahed Samur (Nahed Samour) sa
Humbolt Univerziteta u Berlinu ističe sledeće:

Islamski principi o pravu mora jedva da se spominju u tematskim prilozima. Prema
tome, islamsko pravo je u osnovi isključeno iz istorije stvaranja međunarodnog prava kao
celine a njegov značaj marginalizovan. Islamsko međunarodno pravo je u najboljem slu-
čaju ’regionalizovano’, a u najgorem predstavljano kao jedno od ostalih, u međunarodnom
pravu. 28

Dalje ističe:

Zaštita životne sredine u ratu dugo je bila ignorisana u istoriji međunarodnog pra-
va, a međunarodno humanitarno pravo je tek 1977. godine u članovima 35. i 55. dodatnog
protokola i u Ženevskoj konvenciji regulisalo ova pitanja. Malo je poznato da je islamska
međunarodno-pravna tradicija poznavala zaštitu životne sredine još od 7. veka. [...] Islam-
sko međunarodno pravo je seksualno nasilje u ratu tretiralo kao ratni zločin takođe od 7.
veka [...]. 29

Neki pisci podsećaju i na činjenicu da je „islamsko međunarodno pravo“
poznavalo pravila koja su nalagala obavezu poštovanja međunarodne ličnosti dru-
ge države, čak govoreći i o poznavanju principa poštovanja nezavisnosti i suve-
reniteta država. Ovu konstataciju možemo samo uslovno prihvatiti, ali su radovi
30
koji daju uvid u jedan „pravni svet“ koji nije dovoljno i na adekvatan način prika-
zivan u literaturi Zapada, svakako zanimljivi.
U prethodnim redovima smo u kratkim crtama prezentovali jedan istorij-
skopravni osvrt, povlačeći paralele između dva sveta koja paralelno egzistiraju.
Ovo uz napomenu, da se, kada je reč o Osmanskoj carevini, mora napraviti razlika
između perioda njenog procvata, te faze postepenog propadanja i urušavanja ovog

27 Ibid.
28 Nahed Samour, “Is there a Role for Islamic International Law in the History of International
Law?”, European Journal for International Law, Vol. 25, No. 1/2014, p. 315.

29 Ibid., p. 317.
30 Videti: Sheikh Wahbeh al-Zuhili, „Islam and International Law“, International Review of the
Red Cross, Vol. 87, No. 858/2005, p. 276.