Page 121 - Zbornik 39

39/2016 PRILOG RASPRAVI O DOPRINOSU ISLAMA.. 121

Sent-Egziperi (Antoine de Saint-Exupéry), nije dozvoljavala mogućnost da bilo
22
šta uzvišeno i napredno može doći iz sveta “bogohulne vere”. Tako su hrišćani
23
govorili o Jevrjima i muslimanima, u brutalnoj propagandi koja je prethodila
svim daljim brutalnostima krstaških ratova, te euforičnog antisemitizma koji na
efektan način opisuje Boško Jakšić u jednoj zanimljivoj studiji. O načinu na koji
su se tretirali Jevreji u Evropi srednjeg veka, Jakšić piše:

„Vizantijski car Teodosije II izdvojio je jevrejsku veru a jevrejski narod stavio van
zakona. Franački kralj Dagobert proterao ih je iz Galije. Krstaške vojske su na putevima
ka Svetoj zemlji - uz poklič Deus vult, Bog tako hoće – ubijale i pljačkale Jevreje. One ma-
lobrojne koji nikada nisu napustili Svetu zemlju, palili su žive po jerusalimskim sinagoga-
ma. Na četvrtom lateranskom koncilu 1215. doneta je odluka o potpunoj izolaciji Jevreja
kojima je naloženo da nose posebne oznake... Zlatno doba Jevreja poklapalo se sa zlatnim
dobom islama. Samo su u Španiji pod vlašću arapskog halifata, bili bezbedni – dok ka-
tolici nisu pobedili Mavre. Usledili su inkvizicija i učenje o čistoti krvi. Španski Vizigoti
pokrštavali su im decu. Ferdinand i Izabela 1492. proteruju sve Jevreje dotle prosperitetne
zajednice koji su odbili prelazak u katoličanstvo“
24
Ništa bolje mišljenje nije vladalo ni o muslimanima. O ovoj temi, Džon
Espozito (John L. Esposito) piše:

“Nemački religijski reformator Martin Luter (1483-1546) gledao je na Turke, kako
su tada zvali muslimane, kao na Božji bič za kažnjavanje, na njihovog Boga kao na sino-
nim za đavola, a njihove tzv. svete knjige nazivao je gnusnim i sramnim. Francuski teolog
i reformator Žan Kalvin (1509-1564) nalazio je pak sličnost između Turaka i njegovih
neposrednih neprijatelja papista i pripisivao im oboma zlo velike obmane”. 25

Konačno, zapadna pravna misao uzeta u celini, prepuna je radova, u kojima
se je dokazivala superiosnot hrišćanske (pravne) civilizacije spram ostatka sveta.
Tako profesor Kreća u svom udžbeniku, navodi Lorimera (J. Lorimer) koji u Nače-
lima međunarodnog prava (Principes du droit international) razlikuje: “koncentrič-
ne sfere: civilizovano čovečanstvo, tj. evropsku međunarodnu zajednicu; varvarsko
čovečanstvo (Kina, Indija, Bliski istok)…i ostalo neevropsko čovečanstvo”.
26
U odnosima sa neevropskim narodima nisu se primenjivala pravila među-
narodnog prava, već eventualno tzv. prirodni zakoni i hrišćanski moral. A to je

22 Videti: Mali princ, Antoan de Sent-Egziperi, Nolit-Prosveta-Zavod za udžbenike, Beograd,
1979, str. 19-20.
23 Vil Djurant, Istorija civilizacije-doba vere, prvi deo, Vojnoizdavački zavod-Narodna knjiga,
Beograd, 2004, str. 699.
24 Boško Jakšić, Izrael, Verzalpress, Beograd, 1998, str. 26-27.
25 Džon L. Espozito (priređivač), Oksfordska istorija islama, Clio, Beograd, 2002, str. 337.
26 Milenko Kreća, Međuunarodno javno pravo, op.cit., str. 42.