Page 119 - Zbornik 39

39/2016 PRILOG RASPRAVI O DOPRINOSU ISLAMA.. 119

Sa druge strane je primećeno, da su, kako to ističe čuveni profesor Vladimir
Đuro Degan, a navodi profesor Kreća: “islamske države, sve do Reformacije, a
možda i do Francuske revolucije (1789) bile snošljivije prema hrišćanskim sku-
pinama i židovima, nego što su to u isto vreme bile one pod hrišćanskim vladari-
ma”. Postavlja se pitanje, zašto je to tako, i šta je to što je islamsku pravnu misao
16
činilo pogodnim tlom za ustanovljenje jednog, za ono vreme i kontekst, spram
odnosa prema verskim manjinama, naprednog pravnog poretka?
Odgovor na ovo pitanje krije se već u prvim godinama islama, čije učenje
je bilo utkano u temelje svih islamskih civilizacija. Čak milenijum pre nego je u
Evropi počela da sazreva svest o tome da se određenim verskim grupama, trebaju
garantovati barem minimalna prava, u jednom, za fenomen koji raspravljamo veo-
ma starom i zanimljivom dokumentu iz VII veka, koji se naziva Medinska povelja,
nailazimo na eksplicitne odredbe koje garantuju prava verskim manjinama. Za Me-
dinsku povelju se vrlo često kaže da je ona prvi pisani ustav jedne države u svetu.
Nastala je 623. godine, kao plod sporazuma na Akabi, kada je došlo do bratimljenja
dva suprotstavljena Medinska plemena, Evsa i Hazredža. Reč je o dokumentu koji
17
je uredio prava i obaveze nemuslimanske manjine, zaštitio prava svih građana Me-
dine bez obzira na njihovu veru, naciju, boju kože, odredio jednak tretman za sve
građane, te uspostavio saradnju između muslimana i Jevreja. Odredbama Medinske
povelje se, inter alia definišu prava i obaveze jevrejskih plemena u muslimanskoj
državi. Odnos sa jevrejskim plemenima utemeljen je na principu savezništva, pa
i u pogledu odbrane zajednice od neprijateljskih nasrtaja. Pripadnicima jevrejskih
plemena se omogućava i učešće u odbrani Medine, uz obavezu podele troškova rata
sa muslimanima. Sledeće je zapisano u ovom dokumentu iz VII. veka.
18
Jevreji plemena Benu ‘Auf čine zajednicu s vernicima. Jevreji slobodno šire svoju
veru, a muslimani svoju. Ovo važi za njih same, a i njihove klijente (mewali)
...
Onaj ko čini nasilje, ili greši, naštetiće sebi i svojoj porodici.
Osobe koje Jevreji prime u svoje redove (bitane) smatraće se Jevrejima.
[...]
Bog jamči da će se sadržaj ovog Spisa striktno sprovoditi.
Na Jevrejima je da podmiruju svoje troškove, a na muslimanima da podmiruju svoje.
Potpomagat će se (svi) međusobno protiv neprijatelja ovog Spisa.
Među njima (potpisnicima) treba da vlada srdačnost i prijateljstvo.
Neka se poštuje Spis i ne krše propisi. 19

16 Ibid. (preuzet citat)
17 Elvir Topalović, „Medinska povelja: politikološka, pravna i mirovna dimenzija“, http://www.
preporod.com/sve-vijesti/drustvo/teme/122-teme/5931-medinska-povelja-politoloska-pravna-i-
mirovna-dimenzija; Pristup na dan 12. 08. 2017.
18 Ibid.
19 Ibid.