Page 116 - Zbornik 39

116 Senad Ganić 39/2016

“dugujemo islamu od onog momenta kad smo mi kršćani, u periodu od hiljadu
godina, putovali u islamske zemlje i njihovim profesorima da kod njih učimo umjetnosti,
znanosti i filozofiju života, a u tome se ogleda i naša klasična kultura koju je islam tako
divno čuvao sve dok Evropa nije bila sposobna da je po drugi put prihvati i preuzme na
čuvanje. Sve ovo treba da se pomiješa sa dušom sa kojom idemo prema islamu, noseći mu
naše kulturne i druge darove. Kad je tako, idimo mu onda u susret sa osjećajem ravnoprav-
nosti, vraćajući mu svoj stari dug”.
6
Ovi pokušaji ispravljanja istoriografskih nepravdi učinjenih jednoj civi-
lizaciji, dobili su i svoju međunarodnu potvrdu sa predlogom koji je Generalna
konferencija UNESCO-a usvojila 1962. godine, tražeći od vlade Egipta da nje-
gova nacionalna komisija pri UNESCO-u preuzme na sebe zadatak proučavanja
arapsko-islamskog uticaja na evropsku renesansu.
7
Pa ipak, civilizacijska transmisija evropske-hrišćanske civilizacije sa isla-
mom, dešavala se ne samo preko arapskog, nesporno ogromnog uticaja, već i kroz
viševekovno osmansko prisustvo na Balkanu i drugim delovima Evrope.
Latini su govorili ubi societas ibi ius, tj. gde je društvo tu je i pravo. Niti
jedno društvo se ne može održati bez adekvatne pravne regulative, a to, kakvo je
pravo određenog društva, u mnogome oslikava i objašnjava prirodu tog društva u
celini. Osvetljavajući pojedine aspekte pravnih principa na kojima su bile ustro-
jene vladavine prefiksom islama u prošlosti, kao što je exempli causa Osmansko
carstvo, želimo zapravo da jednu vladavinu smestimo u kontekst vremena u kome
se događa njeno postojanje, te da sa pozicije tog vremena, povučemo istorijsko-
pravnu paralelu sa društvenom i pravnom realnošću tadašnje Evrope. Naš zaklju-
čak je, da se Evropa u svojim srednjovekovnim susretima sa muslimanima, susre-
la i sa jednim pravnim poretkom koji je u sebi sadržavao pravila i principe, za koje
Evropa, u tom trenutku nije bila spremna, a ispostaviće se, neće biti ni u nekoliko
narednih vekova. Svejedno, kasnije će neke od tih principa usvojiti, baštiniti ih, te
proglasiti sopstvenim tekovinama. No, to ipak neće promeniti činjenicu, da je mu-
likulturalnost kako arapske, tako i osmanske islamske civilizacije, bila omoguće-
na jednim, za to vreme, ipak naprednim pravnim poretkom. Odnos prema drugim
verskim zajednicama, i dramatično zaostajanje ostatka Evrope u tom pogledu za
islamskim svetom, čini nam se paradigmatičnim, te se tim pitanjem u ovom radu
u nastavku intenzivnije bavimo.

6 Ibid.
7 Ibid.