Page 114 - Zbornik 39

114 Senad Ganić 39/2016

potrebne programirane ideologije, koje se pothranjuju mržnjom prema drugom i
drugačijem. Stoga je Tomas Pejn (Thomas Peine), kojeg navodi Kisindžer (Henry
Kissinger) bio u pravu kada je rekao da:

“mržnju koje zemlje gaje jedna prema drugoj podstiče isključivo politika
njihovih vlada čiji je cilj da očuva duh u kojem su ustrojene… Čovek je čoveku
neprijatelj, samo u pogrešno ustrojenoj državi”.
1
Taj drugi u toj priči je podjarmljivać, inoverac, tuđin, okupator, zločinac. I
on zauvek ostaje samo to. U nepromenjivom kontekstu reduciranih i selektivnih
činjenica, smešten u večnosti okamenjenih predstava. I ma koliko nova saznanja
utirala put ka novim istinama i novim spoznajama, i ma koliko, čak i u naučnom
smislu, ta nova saznanja bila zanimljiva, kao istorijski kuriozitet, ako ne već kao
beneficium novorum koji bi trebao služiti barem delimičnom revidiranju, nekih
očito spornih, ili, u najmanju ruku, dekontekstualizovanih istorijskih kvalifikaci-
ja o prošlosti, predstava o inferiorom i zlom drugom, ostaje nepromenjena. Ovaj
fenomen negativne predstave o drugom, koji prati ljudsko društvo još od rudime-
nata civlizacije, možda na najbolji način opisuje Marsel Maus (Marcel Mauss),
za kojeg professor Muhić kaže da je bio: “najtalentovaniji učenik Emila Dirkema
(Emil Durkheim), u čuvenoj distinkciji između onoga što je dobro i onoga što je
zlo, koju su pripadnici jednog afričkog plemena definisali sledećim primerom:

‘kada mi ukrademo krave i odvedemo žene naših neprijatelja, to je dobro. Kada
oni ukradu naše krave i odvedu naše žene, to je zlo”.
2

Treba spomenuti i robovlasnički poredak koji je omogućio procvat mnogih
imperija i koji je trajao sve do, ne tako davne prošlosti, a koji je upravo i opstajao
na idejama inferiornog drugog. Ovaj fenomen je još više izražen u onim sluča-
jevima u kojima je došlo do “sudara” ili bolje rečeno susreta različitih verskih
tradicija i kultura.
Čini se da niti jedna druga civilizacija sveta nije gajila takvu predsta-
vu o sopstvenoj superiornosti kao što je to činila evropska kultura. Pod uslovom
da prihvatimo da evropska kultura uopšte i postoji kao jednina. Ta ubeđenost u
sopstvenu ispravnost, ali i ispravnost svojih religijskih dogmi i kulturnih obra-
zaca, nije se ispoljavala samo u odnosu na kulturu i uticaj naroda izvan Evrope.
Tako je zapadnoevropska misao kroz vekove, bila veoma sumnjičava i u odnosu
na istočno hrišćanstvo, a naročito u odnosu na najveću silu istočnohrišćanskog
tj, pravoslavnog sveta, čiji je zaštitnik kroz vekove bila Rusija. Rusija, koja, još

1 Henri Kisindžer, Diplomatija, Verzal press, Beograd, 1999, str. 18.
2 Ferid Muhić, Islamski identitet Evrope, Centar za napredne studije, Sarajevo, 2014, str. 90.