Page 115 - Zbornik 39

39/2016 PRILOG RASPRAVI O DOPRINOSU ISLAMA.. 115

uvek nesporno svetska sila, za razliku od Zapada, uspeva da pronađe formulu za
suživot, ne samo sa brojnom muslimanskom populacijom unutar te zemlje, već i
sa, u geopolitičkom smislu, veoma komplikovanim islamskim okruženjem. Tako
Nikolaj Danilevski (Николай Яковлевич Данилевский) ističe da je Evropa
Rusiju doživljavala kao “političkog Arimana, nekakvu mračnu silu koja je nepri-
jatelj slobode i progresa”. Međutim, odnos zapadne misli prema civilizacijama
3
istoka, a pre svega prema onim civilizacijama koje pripadaju islamskoj proveni-
jenciji je takav, da zaslužuje ozbiljnu naučnu dekonstrukciju. To iz razloga što, a
to sada već postaje jasno, kontakt “hrišćanskog Zapada” i “islamskog Istoka” nije
karakterisala isključivo negativna komunikacija. Naprotiv, taj susret je u mnogim
aspektima bio i te kako plodotvoran. I to toliko, da već postaje opšte mesto u nauci
to, da su neke važne etape na putu ka kulturnom procvatu Evrope, u mnogome
plod njenih kontakata sa islamskim civilizacijama. Naime, ogromni je doprinos
koji je arapsko-islamska civilizacija dala Evropi i njenom naučno-kulturnom pre-
porodu. Tek u poslednjih par decenija je primera radi, Španija konačno počela da
uvažava i na drugačiji način sagledava arapsko prisustvo u El Endelusu, odnosno
Andaluziji i drugim delovima te zemlje, i tek u poslednjih par decenija se otvo-
reno govori o univerzitetima koji su nicali na tlu Španije u trenucima, kada su se
u Evropi srednjeg veka, ljudi spaljivali na lomačama pokušavajući da ukažu na
naučne istine koje su drugde, a pogotovu u arapskom svetu bile neupitne. Danas
nije nikakva tajna, da su mnoga važna dela grčke filozofije po Evropi prevođena
sa arapskog jezika, i nije nepoznanica, da je evropska renesansa posledica između
ostalog, i kontakata, tada, naukom i umetnošću opčinjenih Arapa, ali i evropskih
hrišćanskih studenata koji su po znanje dolazili na prestižne univerzitete Toleda,
Granade, Kordobe te ostalih andaluzijskih gradova arapske Španije. Sve to uka-
zuje na živu civilizacijsku transmisiju, ali i činjenicu, da su savremena postignuća
plod civilizacijskih kontakata, a ne autarhičnih civilizacijskih krugova i provalija
među njima. Ukazuje se da je kulturni procvat kojim se odlikuju neke zemlje sa-
4
vremenog sveta rezultat sukcesivnog ulaganja svih velikih kultura koje su ostavile
neizbrisive tragove na istoriju čovečanstva i njegov progres, i da svi narodi imaju
pravo da učestvuju u raspodeli njihovih dobara, te da se koriste dostignućima nji-
hove primene. Ukazujući na ove činjenice, kao i na potrebu redefinisanja odnosa
5
“hrišćanskog Zapada” spram islama i islamskog doprinosa tekovinama savreme-
ne civilizacije, neki pisci, poput profesora Junga (T. Cuyler Joung) ukazuju na
kulturni dug koji, kako on kaže:

3 Nikolaj J. Danilevski, Rusija i Evropa, Dosije, Beograd, 2007, str. 38.
4 Senad Ganić, Praktikum za međunarodno javno pravo-teorija i praksa, Državni univerzitet u
Novom Pazaru, Novi Pazar, 2017, str. 30.
5 Muhammed Helefullah Ahmed, u: (Grupa autora), Arapsko-islamski uticaj na evropsku
renesansu, Sarajevo 1987, str. 15.